bookmate game
Gradimir Stojković

Hajduk iz Beograda

Hajduk u neobičnoj letnjoj pustolovini!

U stvari, moje rodno selo nije više ličilo na moje rodno selo. Škola je bila na mestu, crkva, naša kuća, park… sve je bilo tu, kao i pre, a opet — to nije bilo moje rodno selo.

Gligorije Pecikoza Hajduk za vreme letnjeg raspusta stiže u mesto gde je rođen. Hoće li moći da nađe zajednički jezik sa svojom nekadašnjom okolinom? Mada misli da će mu biti dosadno i da se neće snaći, vrlo brzo stiče nova poznanstva, a u goste mu stiže i drug Himalaja.

Niz komičnih epizoda (prvo pijanstvo, susreti sa seoskim mangupima) vodi ka priči o ljubavi, prijateljstvu, fotografijama, lubenicama i pokušajima da se shvate i druge ozbiljne stvari…

Još jedan nagrađeni roman koji će vam pokazati zašto generacije i generacije čitalaca i dalje uživaju u ovom serijalu za decu i mlade.
147 trykte sider
Har du allerede læst den? Hvad synes du om den?
👍👎

Vurderinger

  • Dušan Potićhar delt en vurderingfor 5 år siden
    👍Værd at læse

    Čak sam bio te sreće da mi je autor knjige predavao u osnovnoj školi.
    Ustvari, kada bolje razmislim Grada je najbolji pedagog koji je prosao kroz moje školovanje.

  • Jelena Markovichar delt en vurderingfor 4 år siden
    👍Værd at læse
    🎯Læseværdig
    🚀Opslugende
    😄Vildt sjov

    Jedna od omiljenih knjiga iz detinjstva .

  • Татјанаhar delt en vurderingfor 2 år siden
    👍Værd at læse

    Divna! 😊

Citater

  • .har citeretfor 4 måneder siden
    генијалним маторцима: провести школски распуст у селу!
  • milenagrujic919har citeretsidste år
    – Хајдемо у селендру – отпевушила је мама Вера, више као за себе, а мање као одговор на Кузманов почетак предавања. – Хај’мо цурице, хај’мо дјечаци, студенти, ђаци, милицајци…

    – Кхм-кхм – узимао је залет Кузман, али Вера није ризиковала:

    – И ником није љепше нег’ је нам, само да је ’вако сваки дан!

    – Немој ти мени ’Бијело дугме’, знаш! – најзад је попустио Кузман. – Пре свега они певају Хајдемо у планине. И какве то везе има са селом?

    – Ојдада ојда, ојдада ојда-да – довршила је Вера.

    – У реду, Вера, твоја је последња – насмејао се Кузман. – Али овога пута мораш да признаш да сам у праву. Пара за море нема, ја се враћам за два дана на посао, а и теби истиче годишњи одмор. За Глигорија је најбољи опоравак да се склони из овог лудог града.

    – Ја бих да се склоним на Аду – покушао сам да се убацим у комбинацију.

    – Шума му је на километар од села – мртав ’ладан ме је пречуо маторац. – Ваздух је у тој области нашег дела планете изузетно чист и лековит. Чистији је од златиборског. Климатска бања!

    Читав живот сам чезнуо за климатском бањом. А шума! Шума је природно место за овакве као ја. Ко луд сам без шуме и климатских услова. Од чега и због чега ја то треба да се лечим?

    Одгово
  • Валентинаhar citeretfor 3 år siden
    амо једна земља је твоја. Само једној земљи припадаш. Све остало је туђина, сине. Тешка. Чемерна. Само о једној земљи можеш да сањаш, да говориш као о својој, родној… њој се враћаш. Ја желим овде да завршим.

På boghylderne

fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)