bookmate game
Anand Dilvar

Rob

  • Vladan Radojičićhar citeretfor 3 år siden
    Kad malo bolje razmislim, prekinuo sam ga, voleti nekoga hrabar je čin. Volimo uprkos tome što znamo da ćemo neminovno izgubiti onog ili ono što volimo, uprkos svesti da svemu može doći kraj i da ne postoji nikakva garancija da ćemo dobiti nešto zauzvrat.

    – Ne treba da dobiješ ništa u zamenu za ljubav koju pružaš jer je ljubav prema drugim ljudima sama po sebi dar.

    Zašto je onda ljubav uvek praćena velikom patnjom?

    – Zato što ono što većina ljudi naziva ljubavlju – nije ljubav. Čovek pati zbog egoizma i neznanja.
  • Stefan Koncepthar citeretsidste måned
    Mnogi ljudi su navikli da pate i budu nesrećni. Toliko su naviknuti na to da nezadovoljstvo postaje deo njihovog identiteta i njihove ličnosti. Zbog toga im je tako teško da budu srećni. Usredsređuju se na ono loše i zaboravljaju na blagoslove koje primaju svakog dana.

    Šta to onda znači, da ništa ne bi trebalo da nas povređuje?, upitao sam.

    – Bol nije isto što i patnja. Bol je deo života i nastaje kad izgubimo nekog koga volimo. Patnja nastaje usled neprihvatanja onoga što se dešava, od zamisli da sve može da bude drugačije, od predstave da sve treba da se razvija onako kako TI to hoćeš.
  • Vladan Radojičićhar citeretfor 3 år siden
    Podeli svoje strasti, strahove, povrede, slabosti, tajne i ljubav sa svom svojom braćom i sestrama. Dobro došao u ljudsku rasu! I, upamti, takozvane mane deo su tvoje slobode, deo tvoje ljudskosti, samo treba da ih prihvatiš.

    Ako se pitaš ko sam ja da ti ovo govorim, ja sam niko. Ja sam samo drugačija verzija onoga što si ti. Drugo ljudsko biće među milijardama ljudskih bića. Ali ljudsko biće koje je odlučilo da bude slobodno i ponovo preuzme kontrolu nad svojim životom
  • Vladan Radojičićhar citeretfor 3 år siden
    Ne uzimaj život zdravo za gotovo. Ne stiči naviku da se svakog dana budiš apatičan, mrzovoljan ili zabrinut. Otvori oči i zahvali na čudu što možeš da vidiš. Zahvali što možeš da čuješ ptičji poj ili smeh svoje dece. Stavi dlanove na grudi i oseti kako tvoje srce snažno udara poručujući ti:

    i „Živ si, živ si, živ si.”

    Znam da život nije savršen i da je pun teškoća. Možda tako i treba da bude. Možda su ti zato data sva oruđa koja ti trebaju da se suočiš s tim: suze da oplakuješ gubitak, reči da izraziš ljubav, ruke da grliš, šake da pomažeš drugima, srce da primaš i daješ ljubav, um koji ti omogućava da odabereš kako ćeš reagovati u bilo kakvim okolnostima.

    Znam da ni ti nisi savršen. Niko nije savršen. Opet, milioni različitih nepostojanih činilaca su se spojili da bi ti mogao da postojiš. Stvoren si prema jednom zadivljujućem planu i svoje vrline i mane deliš s ostatkom čovečanstva.
  • Vladan Radojičićhar citeretfor 3 år siden
    Uživaj u svojim vezama i ne žali se. Ako pokušaš da nateraš sve ostale da rade ono što ti hoćeš, ili da budu onakvi kakvi ti hoćeš, ako pokušaš da kontrolišeš ljude oko sebe, život će ti biti pun sukoba. Pusti druge da sami donose odluke, baš kao što i ti moraš da donosiš odluke o svom životu kako bi ostvario ono što je najbolje za sve. Tako ćeš svoj život ispuniti skladom.

    Na kraju, šta čekaš da bi počeo da uživaš? Da sve tvoje nedaće budu rešene? Da tvoje traume nestanu? Da neko najzad prizna koliko si vredan? Da u tvoj život dođe ljubav? Da se vrati neko ko je otišao? Da sve ispadne baš onako kako ti hoćeš? Da prođe ekonomska kriza? Da se desi čudo? Da nekom magijom sve postane divno i savršeno?

    Probudi se, brate! Probudi se, sestro! Ovo je život! Život nije ono što se dešava kad ti se ostvare svi planovi, ili kad najzad dobiješ ono za čim si toliko žudeo. Život je ono što se dešava upravo u ovom trenutku
  • Vladan Radojičićhar citeretfor 3 år siden
    Čemu ti robuješ? Povredama zadobijenim u detinjstvu? Traumama iz detinjstva? Tuđim predstavama o tome šta bi trebalo da budeš? Nezadovoljavajućoj vezi? Poslu koji ne voliš? Svakodnevnoj životnoj rutini?

    Oslobodi se! Zbaci sa pleća breme ogorčenosti, kajanja i osećaja krivice. Prestani da kriviš druge ljude i svoju prošlost za ono što ti ide loše. Svakog dana imaš priliku da počneš iz početka. Svakog jutra, kad otvoriš oči, ponovo se rađaš i dobijaš novu priliku da promeniš ono što ti se ne dopada i poboljšaš svoj život. Sve zavisi od tebe. Tvoja sreća ne zavisi od tvojih roditelja, tvog partnera, tvojih prijatelja, niti od tvoje prošlosti. Zavisi samo od tebe
  • Vladan Radojičićhar citeretfor 3 år siden
    Zašto se skoro svako od nas tako ponaša? Zašto zaboravljamo da su veze s drugim ljudima ono najvažnije? Otkud poriv da zanemarujemo ono što već imamo i usredsređujemo se na ono što nemamo?

    – Zato što svi imamo isti, pogrešan sistem vrednosti.

    Baš svi? Kako je to moguće?

    – Moguće je jer svi živimo u istom neurotičnom društvu koje gaji pogrešna uverenja, promoviše lažne vrednosti i potpuno je pogrešno odredilo prioritete.

    Teško je poverovati da baš SVI grešimo.
  • Vladan Radojičićhar citeretfor 3 år siden
    U šta to verujemo? Nije mi jasno, odgovorio sam.

    – Naša uverenja određuju našu egzistenciju. Istina je sve ono u šta veruješ o sebi. Istina je i sve ono što misliš o nekom drugom, ili onome što se dešava oko nas, bar je za tebe to istina.

    Ne razumem.

    – Dobro, slušaj. Sve što vidiš, osećaš, čuješ ili doživljavaš istina je za tebe, ali ne mora biti istina za nekog drugog. Ono što se tebi dešava doživljavaš drugačije od ostalih. Svako od nas ima jedinstven i poseban način gledanja na život.

    Zato se svađe skoro nikad ne završe slaganjem.

    – Baš tako! Kad se svađaš, pokušavaš da nateraš nekog drugog da život sagleda na isti način kao ti... To je nemoguće! Milioni ljudi umiru u ratovima – nastavio je – jer njihove vođe hoće da svoj način viđenja života nametnu drugim ljudima. Dovoljno je da predsednik jedne zemlje želi da drugoj zemlji nametne svoje uverenje kako je njegov ekonomski sistem bolji od njihovog, ili da svi treba da se klanjaju njegovom bogu, pa da zbog toga počne da ubija one koji ne veruju u to.
  • Vladan Radojičićhar citeretfor 3 år siden
    Vidiš? Deca oponašaju svoje roditelje i po ugledu na njih izgrađuju odnos prema svemu oko sebe. Ako otac misli da su svi ljudi loši, i njegovo dete će verovati u to. Ako je majka uvek zabrinuta i napeta, i dete će se tako osećati.

    Tako počinjemo da okivamo sopstvene ruke i noge.

    – I u tom odnosu polako nastaju naše traume, naše povrede. Kad si kao dete pravio greške, otac te je vređao, a ponekad bi te i udario. Mislio si da si loš, a to te je bolelo više od udaraca. Kad ti je majka govorila da te više neće voleti ako se ne budeš dobro vladao, takođe te je povređivala i izazivala strah u tebi
  • b2728154589har citeretfor 3 år siden
    Svako od nas ima jedinstven i poseban način gledanja na život.
fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)