Kako se rešiti svoje porodice

Isplanirala sam da ubijem sedmoro ljudi, a evo me u zatvoru zbog smrti osobe koju nisam ni takla. Bog se očito kida od smeha.

Kako se ono beše kaže? Čovek planira, a Bog se smeje.

Muškarci to često rade, rašire noge u metrou kao da imaju urođenu potrebu da popune svaki slobodan prostor, hodaju posred uske ulice, pa se prosto iznenade kad nalete na tebe, pribiju se uz tebe u redu u kafiću kao da ćeš da ih propustiš. Nisu ni svesni šta rade. Muškarci su važni, njihove potrebe su važne. Ti nisi. Ti uopšte nisi bitna. Osim ako im se sviđaš. U tom slučaju, upašće ti u prostor na drugačiji način. Staće ispred tebe i zaprečiće ti put kako bi ti privukli pažnju. Dok hodaš ulicom, usporiće kola da ti bude neprijatno. Nadviće se nad tobom u baru, dodirnuće ti ruku, uhvatiće te za ruku. Ako imaš sreće, to će biti samo ruka.

Eto, on je mogao nešto od mene da nauči: nikad ne žudi za svetlošću kojom te neki muškarci načas obasjaju – ugasi je.

Kako se ono beše kaže? Čovek planira, a Bog se smeje.

Ljudi su bili tako divno učtivi u ovom raju slobode.

Pripreme za ubistvo su vrlo čudne. Volela bih da postoji onlajn grupa u kojoj bi ljudi mogli da dele savete početnicima, da nam kažu koje su rukavice najpraktičnije ili da li je pad niz stepenice efikasan način da se neko ubije.

Serijske ubice gotovo po pravilu detinjstvo provedu mučeći životinje pre nego što pređu na ljude, uživajući u uzbuđenju koje im pričinjava gledanje nekog kako pati.

Možemo da budemo i podmukle, samodovoljne, vođene željama koje nismo smele da izrazimo.

Moja žena je… dama. Žmuri na neke moje hobije, a ja nju puštam da po ko zna koji put renovira kuhinju.