Ovo je marketing

Mi nismo naš posao, već smo ljudska bića. Pošto smo ljudska bića, možemo da odaberemo da se bavimo nekim poslom, i možemo da odlučimo da unapredimo način na koji ga obavljamo.

Stvari činimo boljim onda kada nam je dovoljno stalo do onih koje uslužujemo, pa uspevamo da naslutimo šta to oni žele da čuju. Treba biti dovoljno usrdan pa podeliti s njima njihovu zamisao, tako da ti ljudi onda mogu da preduzmu nešto na šta će i sami biti ponosni.

Zato što je hrana za pse u stvari namenjena vlasnicima pasa. Pruža im dobar osećaj, zadovoljstvo što brinu o životinji koja im uzvraća vernošću i ljubavlju, kao i društveni status koji stiču kada kupuju luksuznu robu i kad je velikodušno dele s drugim bićima.

Čuvena je izjava Džeja Levinsona: „Nemojte da menjate svoje reklame kada se umorite od njih. Nemojte da ih menjate ni kad se vaši zaposleni umore od njih. Nemojte da ih menjate ni kad se vaši prijatelji umore od njih. Menjajte ih samo onda kad dosade vašem računovođi.”

Slobodni ste da promenite svoju priču. Možete početi da živite u sasvim novoj priči, koja se vrti oko ljudi koje želite da uslužite.

Slobodni ste da promenite način na koji provodite dan.

Dobra vest je što uopšte ne moramo da se oslanjamo na najblistaviju, najnoviju prečicu koju nude digitalni mediji, zato što na raspolaganju imamo moćnije, suptilnije, besmrtno oružje.

Mi pričamo priče. Priče koje odjekuju i traju. Priče koje su istinite, jer ih takvim čine naša dela, proizvodi i usluge.

Mi stvaramo veze. Ljudi su usamljeni i žele da ih drugi vide i prepoznaju. Ljudi žele da budu deo nečega. Tako je sigurnije, ali i zabavnije.

Mi stvaramo iskustva. Uz pomoć proizvoda i usluga. Davanje donacije, odlazak na skup, poziv korisničkoj službi. Sve je to deo priče, svaka ta radnja doprinosi našoj međusobnoj povezanosti. U poslu marketara ovakva iskustva se nude s jasnim ciljem, kao deo plana.

Cela organizacija radi za marketara i sa njim, jer je čitav posao zapravo marketing. Šta pravimo, kako to pravimo, za koga pravimo. Marketing čine i efekti i prateće pojave, i cena i profit, sve skupa i istovremeno

Dobra vest je što uopšte ne moramo da se oslanjamo na najblistaviju, najnoviju prečicu koju nude digitalni mediji, zato što na raspolaganju imamo moćnije, suptilnije, besmrtno oružje.

Mi pričamo priče. Priče koje odjekuju i traju. Priče koje su istinite, jer ih takvim čine naša dela, proizvodi i usluge

Ako nekome možete da pružite osećaj pripadnosti, povezanosti, spokoja, statusa, ili neku od ostalih emocija za kojima ljudi najviše žude, uradili ste nešto vredno. Stvar koju prodajete samo je sredstvo za dostizanja tog osećaja, a kada smo fokusirani na taktiku umesto na ishod, svakog ćemo izneveriti. Postoje dva pitanja koja upravljaju svim našim odlukama: kome je nešto namenjeno i čemu ono služi

sređena, bezbedna i čista.

„Ljudi ne žele da kupe burgiju od četvrt inča. Ljudi žele da se osećaju bezbedno i poštovano.”

To je to.

Ljudi ne žele ono što vi pravite
Zanima ih šta oni od toga mogu da dobiju. Žele osećaj koji će im to doneti, a takvih osećaja nema mnogo.

Ako želite nešto da promenite, počnite stvaranjem određene kulture. Počnite organizovanjem usko povezane grupe. Počnite izgradnjom harmonije među ljudima.

Kultura ima prevlast nad strategijom, i to u tolikoj meri da kultura zapravo jeste strategija.

Šta marketari znaju
Predani, kreativni ljudi mogu da promene svet (štaviše, oni su jedini koji to rade). To možete da uradite i vi, počev od ovog trenutka, i to u većoj meri nego što možete i da zamislite.
Ne možete da promenite svakoga. Stoga, pitanje „za koga je ovo što radimo?” može usmeriti vašu energiju i pomoći vam da izađete na kraj sa onima koji vam ne veruju (kako onima u spoljnom svetu, tako i onima u vašoj glavi).
Iza najdelotvornijih promena stoji čvrsta namera. Pitanje „za koga je ovo što radimo?” temelj je ispravnog „držanja” u svakoj bitnoj delatnosti.
Ljudi imaju priče koje pričaju sami sebi. Te su priče, što se svakog od nas tiče, apsolutno i potpuno istinite, i budalasto je bilo koga (pa i nas same) ubeđivati u suprotno.
Ljude koji sebi pričaju slične priče možemo često (ali ne i uvek) grupisati u stereotipne grupe, grupe koje donose slične odluke zasnovane na njihovom shvatanju sopstvenog statusa i drugih potreba.
Ono što vi kažete ni izbliza nije toliko važno kao ono što drugi kažu o vama.