sr
Bøger
Peter Handke

Spori povratak kući

„Potresno i snažno… sa svežinom koju samo izvanredan pisac može da pruži.“
— Los Angeles Times
Nobelova nagrada za književnost 2019.
U prvom delu četvoroknjižja geolog Valentin Zorger, koji se na Aljasci, daleko od doma i porodice, izgubio u poslu, sada se sprema na povratak kući. Put za Evropu je dug, on vodi kroz velike gradove Amerike, sve do grada svih gradova, gde će Zorger konačno formulisati zakon svojih postupaka koji čini njegov povratak u Evropu neminovnim.
„Po povratku u Evropu bila mi je potrebna dnevna doza napisanog; i ponovo sam čitao mnogo toga.“ Prva rečenica Pouke Sent Viktoara, drugog dela četvoroknjižja, identifikuje Zorgera kao projekciju autora, pisca koji poput geologa, ali sada u potrazi za redefinisanjem sebe i svoje umetnosti, kreće u istraživanje planine koju je Sezan — „učitelj čovečanstva današnjice“ — uvek iznova slikao.
U Detinjoj povesti Handke piše o periodu kada ga je supruga napustila i ostavila s malim detetom. Daleko od bilo kakve patetike, ali i svake pedagoške namere, pripovedač usvaja neutralni stav istoričara. Detinja povest je, tako, istorija deteta o kojem brine „odrasli“. Ali detinjstvo kod Handkea nije čist, iskonski početak — ne odabire se priča o detinjstvu da bi nova nevina usta potvrdila staru istinu.
Detinjstvo, pre svega, znači slabost, a slabost je biti u otporu, rastrzan, rasredišten, biti uvek tamo gde nismo. „Vraćaj se kući u tuđinu. Samo si tamo ovde…“, uzvikuje Gregoru (autorovom alter egu) starica u dramskoj poemi Kroz sela.
Spori povratak kući predstavlja prekretnicu u Handkeovoj književnosti: okretanje prirodi i materijalnosti sveta, gde je put mesto za „epski korak“, koji se odvaja od duge tradicije ratne i osvajačke epike (od Homera) i mir čini privlačnim.
358 trykte sider
Oprindeligt udgivet
1979
Forlag
Laguna
Har du allerede læst den? Hvad synes du om den?
👍👎

Vurderinger

  • Stefan Koncepthar delt en vurderingsidste år
    👍Værd at læse
    🚀Opslugende

Citater

  • Stefan Koncepthar citeretsidste år
    Bilo je kao da je tek u njoj doživeo pravu Zemljinu težu; i jedne noći, ležali su kao na visoravni koja im je onda, najednom, postala premala: narastali su do natprirodne veličine i, nevernički od silne želje, postali su jedno drugome svet.
  • Stefan Koncepthar citeretsidste år
    Iz daljine se tada pojavilo šumovito brdo u čijem je podnožju ležalo naselje. Drveće se u ravnomernom zamahu sa svih strana protezalo ka nebu, i to nežno, ujedno pravilno i kao unedogled produženo uzdizanje daje ćuviku neku plodnost. Sjajno stenje među drvećem svetluca iz daljine kao kruna od morske pene i deluje na grudnu kost kao laki dodir. Na trenutak opet meandrira tuđinska reka, čiji odblesci dosežu preko svih granica.
  • Stefan Koncepthar citeretsidste år
    Bio je to jedini mističan trenutak u kojem se muškarac, kao nikad do tada, video u mnoštvu; i samo takav trenutak sadrži mit: večnu pripovest. Prosvetljenje nestaje, ali ostaje uzvišenost: još uvek se kreće putnik, tamo visoko, na zaravni, ka brdima umotanim u plavetnilo, sa mislima koje niko ne može privesti kraju: „Radim na tajni sveta.“ Pa i ovo mesto, baš kao jednom ranije skver, nosi posebno ime, zauvek vezano za dete: Le Grand Ballon.

På boghylderne

  • Laguna
    Laguna
    • 1.5K
    • 5.1K
fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)