Ana Karenjina

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.

– Ah, ti si srećan čovek. Imaš sve što voliš. Imaš konje, imaš pse, imaš lov, imaš gazdinstvo.

– Može biti da sam srećan zbog toga što se radujem onome što imam i ne žalim za onim što nemam –

Ali Ljevin je bio zaljubljen, pa mu se činilo da je Kiti savršena u svakom pogledu, da je stvorenje koje je uzdignuto iznad svega zemaljskog, a on tako nizak zemaljski stvor da se nije moglo ni misliti da će ma ko, pa i ona sama, smatrati njega dostojnim nje.

Kad se on osvrte, i ona okrete glavu. Njene sjajne, sive oči, koje su se činile ugasite zbog gustih trepavica, zaustaviše se na njemu ljupko i plašljivo, kao da ga je poznavala, i odmah zatim pređoše na gomilu sveta kao da nekog traže. U tom kratkom pogledu Vronski zapazi uzdržanu živahnost koja je igrala na njenom licu i preletala između sjajnih očiju i jedva primetnog osmejka koji je treperio na njenim rumenim usnama. Kao da je suvišak nečega toliko ispunjavao njeno biće da je i mimo njene volje izbijao čas u sjajnom pogledu čas u osmejku. Ona namerno ugasi svetlost u očima, ali se ova i protiv njene volje sijala u osmejku koji se jedva opažao.

Jedna, niža vrsta – to su ordinarni, glupi i, što je glavno, smešni ljudi, koji veruju da muž treba da živi s jednom ženom s kojom je venčan; da devojka treba da je nevina; žena stidljiva; čovek srčan, uzdržljiv i odlučan; da treba vaspitavati decu, zarađivati hleb, plaćati dugove, i tome slične ludorije. To je bila vrsta starinskih i smešnih ljudi. Ali tu je i druga vrsta ljudi, pravih, kojima oni, svi oni pripadaju, ljudi elegantni, lepi, velikodušni, smeli, veseli, koji se predaju svakoj strasti ne crveneći, a svemu ostalom se smeju.

On je rekao baš ono što je želela njena duša, ali čega se bojao razum

Ljubav prema ženi on ne samo da nije mogao zamisliti pre braka već je prvo zamišljao porodicu, a zatim ženu koja će mu dati tu porodicu. Otuda njegovi pojmovi o ženidbi nisu bili ni nalik na pojmove većine njegovih poznanika, za koje je ženidba bila jedan od mnogobrojnih društvenih poslova; za Ljevina je to bio glavni posao u životu, od kojeg je zavisila sva njegova sreća

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način

Grofica Lidija Ivanovna bila je prijateljica Aninog muža i središte čitavog jednog kruga petrogradskog višeg društva, s kojim je Ana, preko muža, najviše bila u vezi.

– Pa pisala sam joj.

– Ali ona bi htela da zna i pojedinosti.

, odlično! Mariette veli da je bio vrlo dobar, i… moram te ožalostiti i reći… nije mu bilo tako dosadno bez tebe kao tvome mužu. Ali još jednom, merci, draga moja, što si mi ovaj dan poklonila.