Cveće za Aldžernona

Rekla je; Ti, moraš. Da-ih?sve!izmešaš: Pokazala? mi“ je kako, da ih! iz!mešam i sada!ja umem. da (mešam svakojake? znake interpunkcije – kad, pišem! Ima“ mnogo, pravila; da se nauči? ali. ih ja sve pamtim:

Koliko je čudno da ljudi iskrenih osećanja i osećajnosti, koji ne bi iskorišćavali čoveka rođenog bez ruku, nogu ili očiju – da takvi ljudi bez imalo oklevanja zlostavljaju čoveka rođenog sa niskom inteligencijom.

previše često potraga za znanjem poništava potragu za ljubavlju.

inteligencija i obrazovanje koji nisu ublaženi ljudskom toplinom ne vrede baš ništa.“

setiti da oči dvaput otkazuju poslušnost i da to čine iz dva razloga: jednom, kad iz svetlosti ulazimo u mrak, a drugi put, kad iz mraka izlazimo na svetlost.

To je zato što sam toliko glup da čak ni ne znam kad radim nešto glupo.

Kakav sam glupan! Nisam čak ni shvatio o čemu ona to priča. Sinoć sam pročito gramatiku i tu je sve objašnjeno. Onda sam video da je isto kao što je gđica Kinijan pokušavala da mi objasni, samo ja nisam shvatio. Usred noći sam ustao i sve mi se složilo u glavi.

Sada mi je zbog toga krivo jer nikad ne bih povredio bebu.

Usto sam da je uzmem i da je ljuljam da se smiri kao što mama radi. Ali onda je mama ušla i vikala i uzela je. I tolko me jako ošamarila da sam pao na krevet.

Rekla je da sam za čoveka kome je bog dao tako malo uradio mnogo više od ljudi koji imaju pamet a nikad je ne koriste.