Luka Mičeta

Kralj Milutin

Giv mig besked når bogen er tilgængelig
Denne bog er ikke tilgængelig i streaming pt. men du kan uploade din egen epub- eller fb2-fil og læse den sammen med dine andre bøger på Bookmate. Hvordan overfører jeg en bog?
  • Danijela Canićhar citeretfor 3 år siden
    краљица Јелена, жена краља Уроша I, припадала угарској краљевској породици
  • Danijela Canićhar citeretfor 3 år siden
    Речју, исихазам је био „срце духовног живота“ ове православне империје. Такође, монаси исихасти доносе „филозофију духовног живота која ће ванредно оснажити православну самосвест српског народа, свест о припадништву једној древној цивилизацији, чије вредности одолевају искушењима времена“
  • Danijela Canićhar citeretfor 3 år siden
    Родоначелник династије Стефан Немања владао је двадесет осам година (1168–1196); Стефан Првовенчани тридесет две године (1196–1228); Радослав пет година (1228–1233); Владислав девет година (1234–1243); Урош I тридесет три године (1243–1276); Драгутин шест година (1276–1282); Милутина је наследио Стефан Дечански који је владао девет година (1322–1331); Душан Силни је владао двадесет четири године (1331–1355) а његов син Урош V шеснаест година (1355–1371)
  • Danijela Canićhar citeretfor 3 år siden
    Од свих Немањића најдуже је владао краљ Милутин, тридесет девет година (1282–1321
  • Danijela Canićhar citeretfor 3 år siden
    Име Стефан су поред Немање носила и његова браћа Мирослав и Страцимир, као и велики жупан Тихомир. Међутим, за разлику од наследника престола, Немањини синови Вукан и Растко не наводе се нигде двоструким именом, односно не додају име Стефан. Може се претпоставити да је велики жупан Стефан Немања „у свом реформаторском напору“ увео обичај да само један, онај на престолу, може користити име Стефан као титуларно име.
  • Danijela Canićhar citeretfor 3 år siden
    Односи Немањића са Византијом, најважнијом државом тога доба, кретали су се између политичких и војних окршаја до културних прожимања која ће као последицу имати улазак Србије у византијску културну сферу, односно преузимање многих елемената који су карактерисали ово високо развијено и моћно царство
  • Danijela Canićhar citeretfor 3 år siden
    То неће трајати дуго јер ће само пола века од смрти краља Милутина (1321), дакле 1371. године, de facto доћи до гашења славне лозе Немањића
  • Danijela Canićhar citeretfor 3 år siden
    деветом веку Србија се не простире на исток даље од Раса. Два века касније граница јој је око Звечана, а у дванаестом столећу око Липљана. Доласком Милутина на српски трон граница српске државе прелази Скопље и захвата Овче поље. Поред Јадранскога мора и реке Неретве „куд је била дотад упућивана“, Србија се пружа током реке Вардар на егејску обалу. На северу допире до Саве и Дунава, а на североистоку граница обухвата Браничево… „Читаве нове области улазе у састав српске државе, којој дотле нису никад припадале, и постају и етнички, уколико то још нису биле, наш народни посед (Браничево, Мачва)“, наводи Владимир Ћоровић.

    Милутинова владавина спада у један од најзначајнијих периода српске и балканске средњовековне историје –
  • Danijela Canićhar citeretfor 3 år siden
    Од Стефана Немање напредак и успон Србије је непрекидан
  • Danijela Canićhar citeretfor 3 år siden
    Са доласком на српски трон краља Милутина – Немањића који ће најдуже владати, тридесет девет година7 – доћи ће и до суштинске промене у развоју српске средњовековне државе, када овај српски владар готово потпуно везује Србију за Византијско царство, иако ће током своје владавине имати контакте и правити споразуме са Западом, односно папама и католичким владарима
fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)