Pisma Mileni

Kad bih bio toliko mnogo i neprekidno zabrinut kao što sam pisao, ne bih izdržao u ležaljci, uprkos svim preprekama, i već bih sutradan stajao u vašoj sobi. Jedini dokaz iskrenosti, sve ostalo su priče, uključujući i ovo.

Kad bih bio toliko mnogo i neprekidno zabrinut kao što sam pisao, ne bih izdržao u ležaljci, uprkos svim preprekama, i već bih sutradan stajao u vašoj sobi. Jedini dokaz iskrenosti, sve ostalo su priče,

ako me san tokom noći zaobiđe, znam njegov put i mirim se s tim

Ali ipak ima nešto što me teši. Vi ste mirno spavali

već oko 14 dana muči me nesanica

žene uvek pate iako nisu krive

Odgovor nisam dobio. Istina je da pisma nisu zahtevala naročito brz odgovor, i ako Vaše ćutanje nije ništa drugo nego nagoveštaj da se relativno dobro osećate, što se često odražava u odbojnosti prema pisanju, onda sam potpuno zadovoljan

Imaš jednu osobenost – verujem da je ona suštinski deo tvoga bića i da su drugi krivi što ne dolazi uvek do izražaja – koju još ni kod koga nisam otkrio i koja mi je, uprkos tome što sam je kod tebe otkrio, i dalje nezamisliva. Ta osobenost se sastoji u tome da ne možeš da prouzrokuješ patnju. I to ne iz sažaljenja, nego zato što ne umeš.

To je, dakle, mogućnost, doduše, malo je tužno biti zajedno samo 4 umorna noćna sata

Ne znam zašto ti pričam ovu stravičnu priču. Možda samo zato što i nas muče isti demoni, pa tako ova priča pripada nama, kao što i mi pripadamo njoj.“