Oblomov

„Zaista veliko delo.“
— Lav Tolstoj
Zar ne teže svi za ovim o čemu ja snevam? Zar sva vaša trka, strasti, ratovi, trgovina i politika ne idu na to da se dobije spokojstvo, zar to nije težnja za idealom izgubljenoga raja?

U srcu Peterburga Ilja Iljič Oblomov živi u stanju beskrajnog mira, ušuškan u čauri vlastite tromosti. Dok je svet oko njega rastrzan između tehnološkog napretka i socijalnih kriza, Oblomov udobno leži na svom kauču. Međutim, njegovo postojanje nije lišeno intelektualne aktivnosti. On se premišlja i razmišlja…
Sredinom devetnaestog veka u centru pažnje ruskih pisaca bilo je filozofsko pitanje odnosa večnog ljudskog nemira i patrijarhalnog ideala mirovanja. Posebno mesto među delima ovog tipa zauzima roman Oblomov. Dok piše o dobrodušnom lenjivcu koga ni prijateljstvo ni ljubav ne mogu naterati da ustane s kreveta, Gončarov uspešno nastavlja tradiciju suvišnog čoveka, koju su započeli Puškin i Ljermontov. Neosporni klasik ruske književnosti, Oblomov je priča o večnoj borbi između tromosti i ambicije, udobnosti i promene, nezdravih ciljeva i blagotvorne neaktivnosti.