Mamac i cink

Pisanje je, rekao je, traganje za pravom merom odnosa stvarnog i nestvarnog, i kad god se taj fini balans ne ostvari, rekao je, pisanje se pretvara u zaludnu propagandu, bez obzira na to da li je reč o preobilju stvarnosti u socijalističkom realizmu ili o gomilanju nestvarnog u magičnom realizmu. Zbog toga je, uostalom, rekao je, tako teško pisati o istoriji, jer nas ona, rekao je, užasava svojom sveobuhvatnošću i mami svim onim mogućnostima koje su mogle da se odigraju.

onaj ko ne ume da ćuti ne može da se nada da će u rečima naći utehu.

dok smo poskakivali preko džombi i grickali zrna prašine, pomislio da se i moja zemlja raspadala zbog toga što je nekome, mada bi bilo bolje da tu reč upotrebim u množini, zasmetalo što svi govore istim jezikom. Bog je zbog toga srušio kulu u Vav

Ukratko, mislio je da sam otišao zato što više nisam mogao da podnosim pritisak laži, a ja sam, u stvari, otišao zato što više nisam mogao da podnosim pritisak istine. U p

tome je stvar: onaj ko živi sa istorijom ne živi sa životom, mrtvac je čak i kada je živ

Svako je kovač svoje sreće, govorila je.

Nisam, doduše, bio siguran šta je to, kao što nisam znao pravac kojim treba da idem ni čemu treba da se približim, ali kada više ne postoji mesto od kojeg se čovek udaljava i prema kojem određuje svoj položaj u svemiru, onda je svaki smer podjednako dobar.

Stvari mi nisu više ništa značile, što mi je zadavalo dodatne muke u radu sa izbeglim ljudima, jer su oni pričali gotovo jedino o stvarima, kao da se ceo život može svesti na zbir poseda i razliku gubitaka, i tog časa, kada sam to uvideo, znao sam da sam počeo da se približavam nečem drugom.

Kada je majka umrla, jedan moj deo je umro s njom, kao što je jedan njen deo umro s mojim ocem, drugi s decom iz prethodnog braka, treći s prvim mužem, i dok je rabin izgovarao molitve a grobari čekali iza gomile sveže iskopane zemlje, oslonjeni o drške lopata, nisam mogao da razmišljam ni o čemu drugom osim o tim malim smrtima, tim malim ali pouzdanim udaljavanjima od sveta, i pomislio sam kako ću otići nekud gde moja smrt neće nikoga ozlediti, gde će svako ostati ceo.

Prema njemu, Evropljanin, kao ni Amerikanac, nije u stanju da u malom vidi lepotu i veličinu; za takvo nešto sposoban je samo čovek sa Istoka; Evropljanin, doduše, nalazi lepotu u harmoničnom odnosu velikih formi, dok Amerikancu nije potrebno ništa drugo osim same veličine; tačka na Istoku ima kosmičke dimenzije, dok na Zapadu postaje forma bez svojstava.