Zatočenik nebesa

jer muškarci su kao kestenje koje ti prodaju na ulici: kada ih kupiš, svi su vrući i lepo mirišu, ali kad ih izvadiš iz fišeka, odmah se ohlade i shvatiš da je većina trula iznutra.

Ima vremena i mesta u kojima je časnije biti niko nego biti neko.

Sećate li se šta ste mi jedanput rekli? Da sreća ne dolazi u kućne posete, već da treba otići po nju

– Danijele, jesi li dobro?

On je dugo gleda i smeši se.

– Volim te – kaže i poljubi je, znajući da priča, njegova priča, nije završena.

Upravo je počela.

Dok sam tog dana gledao svog prijatelja kako ljubi voljenu ženu, pomislio sam da je taj trenutak, taj časak otet od vremena i Boga, vredan svih onih dana bede koji su nas doveli dotle, i svih onih koji nas sigurno čekaju pošto izađemo i vratimo se u život, i da je sve što je dolično i čisto na ovom svetu i sve za šta i dalje vredi disati upravo na tim usnama, u tim rukama i pogledu to dvoje srećnika koji će, znao sam, biti zajedno do kraja života.

Ferminu je svejedno, jer kad god mu pokažem novu haljinu, jedino gleda kako da mi je skine...

Sećate li se šta ste mi jedanput rekli? Da sreća ne dolazi u kućne posete, već da treba otići po nju?

Budućnost se ne želi, ona se zaslužuje.

– Fermin i pravila su dva pojma koja ne mogu da stanuju u istoj rečenici.

jer gradovi nemaju pamćenje i trebaju im nimalo rasejani učenjaci poput mene da bi ih održali živima.