„Zamak je najlepši, i možda, najemotivniji Kafkin roman.“
— Guardian
Zamak tamo gore, već zagonetno zamračen, u koji se K. nadao da će dospeti još danas, opet se udaljavao. Ali kao da su hteli da mu prilikom ovog privremenog rastanka pruže još jedan znak, tamo gore odjeknu zvuk zvona, razdragan zvuk zvona koji učini da bar za trenutak srce zadrhti, kao da mu preti — jer u zvuku je bilo i nečeg bolnog — ispunjenje onog za čim je nesigurno težilo.
Franc Kafka nas destabilizuje svojom prozom u kojoj banalnost svakodnevice poprima obrise neobičnog sna ili bajke. Njegovi junaci se vrte ukrug, pokušavajući da postignu nešto za šta im je potrebno odobrenje autoriteta pred kojim je svaka individualnost beznačajna i potisnuta.
Roman počinje dolaskom glavnog junaka K. u seoce podno zamka, iz kojeg se, kako izgleda, upravlja seoskim životom i poslovima. K. nailazi na niz prepreka, nepoznanica i nezadovoljstava dok pokušava da dopre do zamka, kako bi obavio posao koji ga je tamo i doveo. Nestrpljiv je, želi da mu se ispune prava, on je odgovoran pojedinac, što bi narušilo utvrđeni poredak u selu. Zato je u očima seljana apsurdna pojava, stranac, uljez.
Dok K. vodi bitku sa nevidljivom birokratijom, naslućujemo da je ovde reč o nečemu mnogo dubljem, važnijem, da smo svedoci iskonske borbe sa bolom, samoćom i željom da se bude sa drugim.
„Čitanje Kafke je mapiranje intenzivnog ličnog odnosa prema piščevim veličanstvenim i zastrašujućim zagonetkama.“
— Džonatan Letem
„Ovo je Kafkino najveće delo jer najbolje ispunjava njegovu maksimu da knjiga treba da bude sekira za razbijanje zaleđenog mora u nama.“
— Guardian