Kad mozak pravi gluposti

Prosečan čovek neće umeti, ako mu se vežu oči i zapuši nos, da po ukusu razlikuje jabuku od krompira.8 Očigledno, oči imaju mnogo veći uticaj na zapažanja koja mozak prima nego jezik, zato će izgled hrane u velikoj meri uticati na uživanje koje u njoj nalazimo, te otuda toliko truda koji se ulaže u serviranje po skupim restoranima

Zaustavite knjigu, silazim!
(Kako mozak uzrokuje morsku bolest)
Ljudi danas više nego ikad provode vreme sedeći. Fizički poslovi u velikoj meri su zamenjeni kancelarijskim. Automobili i druga prevozna sredstva omogućuju nam da putujemo sedeći. Internet nam omogućuje da gotovo ceo život provedemo sedeći, jer preko interneta možete da radite, obavljate novčane transakcije i kupujete.

Sve ovo ima i svoje loše strane. Opscene svote novca troše se na ergonomske kancelarijske stolice da se ljudi ne bi razboleli ili čak postali invalidi od prekomernog sedenja. Predugo sedenje u avionu može da ima i koban ishod usled tromboze unutrašnjih krvnih sudova. Može vam se učiniti čudno, ali premalo kretanja opasno je po zdravlje

Jeste li znali, na primer, da je pamćenje egotistično? Možda vi i mislite da je pamćenje tačan zapis onoga što vam se događalo ili onoga što ste naučili, ali nije, ono često izvrće i podešava informacije koje pohranjuje da biste vi izgledali bolje i lepše, kao kad ushićena mama priča kako je divan bio njen mali Timi na priredbi u vrtiću iako je Timi samo stajao i čačkao slinavi nosić.

Mozak se meša u gotovo svaku našu odluku o hrani. Čuli ste možda da uvek najpre zagrizu oči? Veliki deo našeg mozga, čak šezdeset pet posto, povezan je s vidom, a ne s ukusom

Ako vam je želudac pun, kako je uopšte fizički moguće da jedete još? U velikoj meri tako što vaš mozak donosi izvršnu odluku da ipak imate još mesta. Slatkoća je konkretna nagrada koju mozak i prepoznaje i želi (videti osmo poglavlje), zato potire saopštenje želuca koji javlja: „Nema više mesta.“ Nasuprot mučnini na moru i u automobilu, ovde kora velikog mozga odnosi prevagu nad reptilskim mozgom

Zadati rok je jedan od najčešćih načina da se nametne stres i poboljša ispunjavanje zadatka.

Recite nekome užasno napetom da se opusti pa da vidite šta će se desiti.

Neke crte ličnosti (kao što je sklonost ka samokritičnosti), pa možda čak i geni (poznato je da depresija ima i naslednu komponentu10) povećavaju opasnost od depresije.

Šta ako je stalna borba protiv depresije upravo ono što podstiče nekoga na uspeh? Otpor depresiji i/ili prevladavanje depresije često zahtevaju veliku snagu volje i uloženi napor, koji se mogu usmeriti i u zanimljivim pravcima. Kliše tužnog klovna koji prati čuvene komičare čije je umeće izniklo iz neprekidne bitke protiv unutrašnjih muka savršen je primer, isto kao i

Prvu ribu koja je ispuzala na suvo nisu rastrzale sumnje i nije razmišljala: „Zašto ja ovo radim? Ja ovde ne mogu da dišem, i nemam čak ni noge, šta god te noge mogle biti. Ovo je poslednji put da ovako nešto uradim iz čistog inata Gariju.“

prosečan koeficijent inteligencije jedne populacije jeste stotinu. Bez izuzetka. Ako neko kaže: „Prosečan koeficijent inteligencije u zemlji X je samo osamdeset pet“, to je pogrešno, u osnovi isto kao da ste rekli: „Dužina metra u zemlji X je samo osamdeset pet centimetara“, što je logički nemoguće, a isto važi i za koeficijent inteligencije.

Legitiman test koeficijenta inteligencije pokazaće vam gde se nalazite na dijagramu raspodele inteligencije u okvirima vaše populacije, u skladu s pretpostavljenom „normalnom“ raspodelom, koja nalaže da je srednji koeficijent 100.