Odrasla deca emocionalno nezrelih roditelja

Emocionalna usamljenost je toliko uznemirujuća da će dete koje je doživljava uraditi sve što je potrebno da uspostavi neku vrstu veze sa roditeljem. Ova deca će možda naučiti da tuđe potrebe stavljaju na prvo mesto kao naknadu za uspostavljanje nekog odnosa. Umesto da očekuju da će im drugi pružiti podršku ili pokazati interesovanje za njih, ona mogu preuzeti ulogu pomaganja drugima, ubeđujući sve oko sebe da imaju malo svojih emocionalnih potreba. Nažalost, ovo teži stvaranju još veće usamljenosti, s obzirom na to da prikrivanje najdubljih potreba sprečava istinsko povezivanje sa drugima.

Usled nedostatka adekvatne podrške roditelja ili povezanosti s njima, mnoga deca jedva čekaju da ostave detinjstvo iza sebe. Oni rešenje vide u tome da što pre odrastu i postanu sami sebi dovoljni. Takva deca postaju sposobnija od svojih vršnjaka, ali u biti usamljena. Neretko u odraslo doba uđu prerano, tako što pronađu posao što je pre moguće, postanu seksualno aktivni, zatim mladi stupe u brak, ili se prijave za vojsku. Kao da time poručuju: Pošto se već staram o sebi, zašto ne bih iskoristio ostale pogodnosti brzog odrastanja? Unapred se raduju odraslom dobu, verujući da im to donosi slobodu i priliku da negde pripadaju. Nažalost, u žurbi da napuste dom, mogu se venčati sa pogrešnom osobom, tolerisati iskorišćavanje ili mogu ostati na poslu koji im više uzima nego što pruža. Često se pomire s činjenicom da su emocionalno usamljeni u vezi, jer im to deluje normalno, poput onoga što su imali kod kuće u detinjstvu.

Nesinhronizovani sa iskustvom svog deteta, ne prilagođavaju se njihovim potrebama; naprotiv, oni guraju svoje dete prema onome što sami misle da bi ono trebalo da radi. Rezultat toga je da deca motivisanih roditelja uvek osećaju da bi trebalo da rade više, ili da rade nešto drugo u odnosu na ono što već rade.

Razumevanje njihove emocionalne ne­zrelosti oslobađa vas emocionalne usamljenosti,

Emocionalno nezreli roditelji plaše se iskrene emocije i uzmiču od emocionalne bliskosti. Oni se služe mehanizmima suočavanja koji se radije opiru stvarnosti, umesto da se njom bave.

Posledica je emocionalno zapostavljanje, što je pojava jednako značajna kao i bilo koja vrsta fizičke uskraćenosti.

obzirom na to da je njihova zaokupljenost sobom sveobuhvatna, tuđa osećanja su uvek u senci njihovih potreba.

________ Ignoriše svoje dete i može da bude besan na njega.
________ Često odbacuje i ljut je.
________ Svoje dete vidi kao smetnju i ne želi da mu prilazi.
________ Voli da se ruga i obezvređuje druge.
________ Vidi sebe nezavisnim od drugih.

________ Ne bavi se samorefleksijom.
________ Ne poseduje veštine za popravljanje odnosa.
________ Reaktivan je, napada, ponižava druge.

Ima neprobojne granice.
________ Deluje neprijateljski i nepristupačno.

_ Zaokupljen je sopstvenim potrebama.
________ Ne pokazuje empatiju.