Sestre Romanove

Život ima svoj značaj i bez udaje

Dotad nepoznata i ozbiljna Aliks od Hesena, koju je čak i rođena baba opisala kao „ein kleines deutsches Prinzesschen koja se ama baš ni u šta ne razume sem u male nemačke dvorove“, osvojila je ne samo jedan od najkrupnijih vladarskih ulova već i najbogatijeg čoveka na svetu.

Otac me moli da svima koji su mu ostali verni, kao i onima na koje bi ovi prvi mogli imati uticaja, poručim da ga ne svete, jer on je svakome oprostio i moli se za svakoga; ni sami ne treba da traže osvetu; valjalo bi da pamte da bi zlo koje je sada u svetu postalo time još moćnije, te da zlo neće biti pokoreno zlom – već samo ljubavlju.

„Ponekad deluje kao da nije preostalo snage da se izdrži, da ponekad ne znaš ni čemu da se nadaš, šta da poželiš“

Posle službe je dvorski sveštenik pročitao manifest u kom se objavljivalo da je Rusija u ratu s Nemačkom, a potom je Nikolaj digao desnu ruku pred jevanđeljem i izjavio: „Nećemo potpisati mir sve dok naše tle ne napusti i poslednji vojnik i poslednji konj.“

Prolog

ODAJA PRVIH
I POSLEDNJIH VRATA
Tog dana kad su otpremili Romanove

To je poslednji put što je neko ko ih je voleo i služio, neko ko je živeo uz njih još od detinjstva, uopšte video sestre Romanove.

Strahovito se bojim da ne izgubim hrabrost“, saopštava ocu. „Mnogo se molim za vas […]. Neka vas Gospod Bog čuva, hrani, štiti od zla. Tvoja ćerka Tatjana, koja te žarko voli vo vjeki vjekov.“

e otežavaj mi bol, Tudels. Ovo je za mene najteži trenutak. Ti znaš koliko mi znači moj sin. A sada treba da biram između sina i muža. Ali ja sam se odlučila i treba da budem jaka. Moram ostaviti svog mališana i podeliti život – ili smrt – sa svojim mužem.

Voleo bih da umrem, mama; ne bojim se smrti.“ Sama smrt nije imala vlasti nad njime, jer njegov strah je bio izazvan nečim drugim. „Užasno se plašim šta bi ovde mogli da nam rade