Stakleni presto

„Samo“, kazao je on ne znajući za bitku koja se upravo odigrala u njoj, „stvar je jedino u tome što ja ništa ne znam o tebi.“

„Ja sam ubica.“

„Dorijane, svi mi nosimo ožiljke. Moji su samo vidljiviji nego kod većine drugih ljudi.

„Čemu imati um ako ne da donosiš sudove?“
„Čemu imati srce ako ne da poštediš druge okrutnih sudova svog uma?“

Zatreptala je i namestila okove kao da su čipkane rukavice.

„Izuzetno si zabavna kada si besna kao ris.“

„Nije mi baš jasno zašto bi naterao nekoga da se pokloni kada je cilj tog postupka da se pokažu odanost i poštovanje.“

li bi i njoj bilo bolje da je umrla one noći kada je bila izdana i zarobljena.

„Da me više nisi pogledala tako“

„On je samo čovek. Ali čovek prema kojem bi trebalo da se ophodiš s poštovanjem kakvo njegov stalež traži.“

Nategla je luk a mišići su je zaboleli od napora. Zanemarila je svu buku, zanemarila je svaki pokret, zanemarila je sve osim zvuka sopstvenog disanja dok joj se pažnja sužavala na prvu metu. Udahnula je duboko, da bi se smirila. Izdišući, pustila je strelu.

Pravo u središte.