Стеван Сремац

Зона Замфирова

Ljubavna priča uz koju sazrevaju generacije.
Zona Zamfirova je knjiga uz koju odrastaju generacije. Koja je tajna njene popularnosti? Zašto se i sto godina posle prvog izdanja priređuju pozorišne predstave, televizijske serije, igrani filmovi i mjuzikli  i zašto su po pravilu hitovi svog vremena? Kako iz jedne konvencionalne fabule o dvoje mladih, razdvojenih staleškim razlikama, koji posle mnogobrojnih ljubavnih trzavica nalaze mir u bračnoj luci, nastalo je opšteprihvaćeno, nacionalno delo? Zato što delo ne čini tema nego način na koji je interpretirana.
A priča o Zoni, bogatoj mezimici ćerki, i za nju nepriličnom kujundžiji Manetu, iskazana zavodljivim staroniškim dijalektom, ispričana je tako da objedinjuje bajkovitost ljubavne priče i erotsku suptilnost, čaršijsko ogovaranje i etnografsku faktografiju, novinske paskvile i simboliku detalja, dobronamerni humor i britkost satire — i, što je posebno značajno, pripovedačku samoironiju i autoparodiju.
U Zonu Zamfirovu je tako usađen i njen sopstveni antiroman: ironični pripovedač razgrađuje idiličnost priče o mladima što se vole, uzdrmava značaj rodnih uloga, igra se kompleksima u kojima se naš čovek i danas prepoznaje — i gradi, književnim sredstvima modernog doba, ljubavnu priču za sva vremena.
186 trykte sider
Forlag
Laguna
Har du allerede læst den? Hvad synes du om den?
👍👎

Vurderinger

  • Jozefinahar delt en vurderingfor 8 måneder siden
    👍Værd at læse
    🔮Overraskende
    💡Lærerig
    🎯Læseværdig
    🚀Opslugende

    Procitati, procitati, procitati...

  • Natasa Petkovichar delt en vurderingsidste år
    👍Værd at læse
    💞Superromantisk
    🌴God til stranden
    🚀Opslugende
    🐼Vildt sød

    Procitala sam ovu knjigu mnogo puta i svaki put mi je zanimljiva. Prelepa prica puna ljubavi,humora,spletki i nestasluka....topla preporuka

  • Sladjana Brkovichar delt en vurderingfor 6 måneder siden
    👍Værd at læse

Citater

  • Milicahar citeretfor 4 år siden
    Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају јер знају да их нико не зна где су. Ту се тако повуче и гледа, а не зна куд гледа; и мисли, а не зна шта мисли, само осећа. Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати. А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.
  • Aohar citeretsidste år
    Синоћ сам ти долазија,

    по азбашче пошетаја,

    алов јаглак изгубија.

    Ако ми га, драга, нађеш,

    опери га, прати ми га

    по чирака Спиридона! –

    Опрала би, драго моје!

    Ракли-сапун нестањује,

    бистра вода преса’њује,

    јаснол сунце на западу! –

    Опери га, драга моја!

    Твоје руке – ракли-сапун,

    твоје очи – два кладенца,

    твоје лице – јасно слунце!…
  • Aohar citeretsidste år
    Зелен зекир, драго моје!

    Што ми, драги, не долазиш?

På boghylderne

fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)