Viržini Grimaldi

Krajnje je vreme da upalimo zvezde

Topla, duhovita i izuzetno dirljiva priča o snazi porodice i šansama koje nam se pružaju na stazama kojima se ređe ide.

Kada Ana, tridesetsedmogodišnja samohrana majka i konobarica iz Tuluza, izgubi posao i shvati da su njene dve kćerke Kloe i Lili nesrećne i usamljene, odlučuje da sve tri zajedno krenu na putovanje do Skandinavije u kamp prikolici. Ova mala, disfunkcionalna porodica, iako puna ljubavi, krije bolnu tajnu. Na putu ka severu, upoznaće brojne živopisne saputnike, od kojih svaki ima neku svoju priču, a ona Žilijenova, usamljenog oca autističnog Noe, izmeniće put njihove sudbine. Anu i njene kćerke čeka putovanje kakvo nisu ni zamišljale — suze i smeh podeljeni na putu promeniće ih i povezati kao nikada pre.

„Zabavna, nežna priča puna dubokih osećanja.” — Femme actuelle

„Pozivnica da se upoznamo i da volimo sebe. Velika lekcija o životu.” — Aujourd’hui en France

„Darežljiva i vrcava knjiga koja nudi utehu za životne nedaće.” — Maxi
233 trykte sider
Copyrightindehaver
Čarobna knjiga
Har du allerede læst den? Hvad synes du om den?
👍👎

Vurderinger

  • Željko Čvorovićhar delt en vurderingfor 2 år siden

    Odavno nisam pročitala ovako dirljivu knjigu.Dotaka je nešto u meni, kao majci,kao ćerki, kao unuci i sestri.Porodica je često komplikovana ali imati pravu porodicu je kao živeti san.Ova autorka o tome piše tako toplo,uverljivo i bez pretvaranja.

  • Danka Tadićhar delt en vurderingfor 4 måneder siden
    👍Værd at læse
    💡Lærerig
    🎯Læseværdig
    🚀Opslugende

    Koliko lepa i topla porodična priča o odnosima s kojima se svi ponekad teže i lakše nosimo ❤️

  • bubamala87har delt en vurderingsidste måned

    Duboka i čarobna

Citater

  • Danka Tadićhar citeretfor 4 måneder siden
    Lako se stavim u tuđe cipele.

    Uočavam neke sitne detalje pored kojih ljudi često prolaze ne primećujući ih.

    I radujem se dvostruko više nego drugi ljudi. Zrak sunca, miris ljiljana, božićni ukrasi izazivaju u meni talase sreće.
  • Teodorahar citeretfor 6 timer siden
    Imam utisak da smo svi u nekom autobusu koji neumoljivo juri ka zajedničkom cilju. Srećemo se, gubimo se iz vida, ponekad zajedno putujemo. Neki siđu pre konačnog odredišta. Ne možemo zakočiti, ne možemo se zaustaviti na nekoliko trenutaka, možemo samo da učinimo sve što je u našoj moći da ta vožnja bude što prijatnija.
  • Teodorahar citeretfor 7 timer siden
    Ispreplitali smo svoje boli da bismo od njih napravili jednu ogromnu, razornu, neprebolnu. Verovatno smo se nadali da ćemo utroje lakše podneti tugu. Ali bilo je upravo suprotno. Tuga onoga koga volimo udvostručuje našu.

På boghylderne

fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)