Buđenje – Vodič za duhovnost

, jureći za prijatnošću, bežeći od bola – i večito razmišljajući kako da držimo konce u rukama da bi sve funkcionisalo. Zbog toga smo čitavog života manje zadovoljni nego što bismo mogli biti. Često ne cenimo ono što imamo dok to ne izgubimo. Žudimo za iskustvima, predmetima, odnosima, a onda ih se zasitimo. Međutim, žudnja ostaje.

U određenom smislu, budistička predstava o prosvetljenju je u stvari samo epitom „smanjenja stresa” – i zavisno od toga koliko neko smanji stres, promene usled vežbanja će biti manje ili više korenite. Prema budističkim učenjima, ljudska bića imaju iskrivljenu predstavu o stvarnosti, zbog čega nepotrebno pate. Jurimo za prolaznim uživanjem. Rastužimo se prisećajući se prošlosti, a brinemo i o budućnosti. Stalno tražimo na šta ćemo se osloniti i trudimo se da odbranimo egoistični deo sebe koji ne postoji. To je stresno – a duhovni život je proces postepenog otkrivanja da smo u zabludi i otklanjanja tog stresa

Način na koji usmeravamo pažnju na sadašnji trenutak umnogome određuje prirodu našeg iskustva, a time i kvalitet našeg života.

Nedavna dostignuća na polju eksperimentalne psihologije i snimanja moždanih aktivnosti omogućila su nam da sve preciznije proučavamo granicu između svesnih i nesvesnih mentalnih procesa. Sada znamo da bar dva sistema u mozgu – koja se često nazivaju i „dualni procesi” – upravljaju ljudskim saznajnim procesima, emocijama i ponašanjem. Jedan je evolutivno stariji, nesvestan i automatski; drugi se kasnije razvio, svestan je i promišljen. Kada vam neka osoba ide na živce, kada vam je neko privlačan ili zabavan, doživljavate filtriranje koje sprovodi prvi sistem. Herojski napori koje ulažete da prikrijete ova osećanja iz učtivosti delo su drugog sistema.

I dalje sam smatrao da su svetske religije puke intelektualne ruine, čije očuvanje mnogo košta i u ekonomskom i u društvenom smislu, ali uvideo sam da se među tim drevnim ostacima mogu pronaći važne psihološke istine

pozitivna osećanja, kakva su saosećanje i strpljenje, mogu se naučiti, a način na koji razmišljamo direktno utiče na naše doživljavanje sveta.

Ljubav je – kao što mistici i ludaci opisuju od davnina – stanje bitisanja.

Uopšteno govoreći, to je lažna nada.

Većina nas bi lako mogla sastaviti spisak ciljeva koje želimo da ostvarimo ili problema koje treba da rešimo. Međutim, po čemu je važna svaka stavka sa tog spiska? Sve što želimo da postignemo – da okrečimo kuću, naučimo novi jezik, pronađemo bolji posao – zapravo nam obećava da će nam, pod uslovom da to ostvarimo, omogućiti da se najzad opustimo i uživamo u životu u sadašnjosti.

Svako iskustvo koje ste stekli oblikovao je vaš um.