Solunska 28 – O prijateljstvu i izdaji

čovek je proklet, dete drago. Voli samo ono što mu nedostaje.“

„Vera je iznad istine, brate, jer svako ima svoju istinu, i obično se potiru. Moja istina je samo moja, a tvoja pripada tebi. Vera je tu da ih izmiri.“

Cela vaša istorija je istorija ulazaka u tuđe živote!

Jedan sin u Americi, jedan u manastiru, a jedan komunista. Koliko je trebalo da ih imam da jedan bude normalan?

Onda si pobedio!“

„Koga?“

„Sebe. A sebe je najteže pobediti. Znaš… oprost, to ti je pobeda. Ti si pobednik

Sveci im imaju neki čudan pogled, odsutan, naslonjen na vanvremensko. Nije ni čudo što su im Turci kopali oči.

Znaš… mladost… uvek nešto traži…

Teško je reći ko kome više treba, ideja mladosti ili mladost ideji. Ideja traži mladost kao što brod traži jedra, a mladost traži ideju da ne prođe uzalud. Ideja od mladosti dobija snagu, a mladost od ideje smisao. Ideja bez mladosti je ptica bez krila, a mladost bez ideje školjka bez bisera. Ideju i mladost spajaju dve stvari. Zanos i slepilo. Mladost je dovoljno hrabra da sa idejom sraste, a ideja je dovoljno mudra da čoveka napusti kada prođe mladost.

Sa srećom je nezgodno to što je čovek ne primeti odmah, jer često dolazi u nekom neprepoznatljivom obliku za koji niko nije u stanju da odredi da li je to zaista sreća ili je to samo nova zabluda. Zbog toga ljudima sreća uglavnom izmakne, jer je ne prepoznaju na vreme, a ona, kakva je nestrpljiva, nema mnogo vremena da čeka. Ode drugome.

Postoje događaji u životu koji bivaju izbačeni iz sećanja nekim nama nejasnim aršinom po kojima nešto zapamtimo, a nešto jednostavno odbacimo od sebe, kao što zmija odbaci svlak. Zaborav je lekovita stvar, Božji dar. Kad bismo sve pamtili, život bi bio nepodnošljiv.

Znaš, kad neko ima strašnu potrebu da ispravlja krive Drine, on mora negde da zglajza.