Kas Hanter

Druga žena

„Nemoj da gajiš lažne nade. Nemoj da brkaš ljubaznost s ljubavlju. Ovo nije tvoja kuća.
Ti si laboratorijski pacov, a ovo je lavirint.”
Šta ako robot može da bude beskrajno ljubazan i strpljiv — ljubazniji i strpljiviji od bilo kog ljudskog bića? Šta ako može da kaže sve ono čega čovek možda nije ni svestan ili se plaši da izgovori? Rejčel Prosper Sojer je briljantna naučnica, posvećena razvoju veštačke inteligencije za dobrobit čovečanstva. Ejdan Sojer je njen odan i posvećen suprug, zaljubljen u svoju ženu kao prvog dana. Odgovoran je i brižan otac njihove ćerke tinejdžerke, a najveća životna ambicija mu je da njegova mala porodica bude srećna i što češće na okupu. U smiraj jednog predivnog prolećnog dana, Rejčel i Ejdan su proslavili godišnjicu braka. Pravili su planove, razmenjivali nežnosti, sitnim gestovima potvrđivali svoju neuništivu ljubav. Dvadeset četiri sata kasnije, ništa više nije bilo isto. Rejčel je zauvek otišla iz njegovog života, ostavivši za sobom beskrajnu tugu i žal za svim propuštenim zajedničkim trenucima. Ostavila je još nešto: svoje životno delo, jedini način da bude uz svoju porodicu i sada kada je više nema. „Nedostaješ mi i tugujem za tobom kao pas. Upravo u tim najprisnijim trenucima ona nije ti. Mirna je, savršena, tiha, bez mirisa, bez daha, tvoja kopija. Jer u svemu onome po čemu si ti za mene posebna, ona ne može da te zameni…”
333 trykte sider
Har du allerede læst den? Hvad synes du om den?
👍👎

Vurderinger

  • Skarlethar delt en vurderingfor 3 år siden
    👍Værd at læse
    💡Lærerig
    🎯Læseværdig
    💞Superromantisk
    🌴God til stranden
    💧Tåreperser

    Dopala mi se jako. Toliko emocija. Jedna nezna prica o robotu koji je voleo...

  • Jasna Prokovićhar delt en vurderingfor 3 år siden
    👍Værd at læse
    💞Superromantisk
    🚀Opslugende
    🐼Vildt sød
    💧Tåreperser

    Neobično, zanimljivo, tužno..

  • Ivana Lazarevićhar delt en vurderingfor 4 år siden
    👍Værd at læse
    🚀Opslugende

Citater

  • Skarlethar citeretfor 3 år siden
    Telos

    /od starogrčkog τέλος/

    svrha ili cilj. Ispunjenje. Verovanje da sve u prirodi (naročito čovek) ima svrhu koju može da dostigne kad je najvernije sebi.
  • Skarlethar citeretfor 3 år siden
    Onda si se okrenuo na leđa, pa me povukao podigavši me na sebe; vodili smo ljubav dok je grmelo, a kiša tukla po krovu naše male kolibe. Kad smo završili, oluja je prošla, a nebo je bilo narandžastozlatno od veličanstvenog sutona. Obmotali smo se peškirima pa stali na otvorena vrata kolibe, gde smo, samo nekoliko koraka dalje, ugledali dve zebre kako ulaze u naš kamp, a zatim, samo nekoliko metara dalje, pasu. Ćutke smo se držali za ruke. Nikada nisam osećala takvu bliskost s nekim, i znala sam da želim da ostanem s tobom do kraja života.”
  • Skarlethar citeretfor 3 år siden
    Teško mi je da pišem rukom. Kao i većina, retko to radim u poslednje vreme. Napisao sam samo nekoliko pasusa i već imam grčeve u šaci – a reči su jedva čitljive. Mada nije ni bitno. Ovo ionako niko neće čitati.

    Pokušavam da se setim kad sam ti poslednji put pisao pismo rukom. Verovatno kada si otišla u Kembridž na master studije, a ja ostao u Londonu. Pisao sam ti najmanje jednom nedeljno. Ali otad? Tu i tamo bismo zapisali na cedulji „kupi mleko” ili nešto slično, ali uglavnom smo komunicirali preko SMS poruka ili mejla.

    Tada sam ti pisao ljubavna pisma, sećaš se? Bila su dugačka i strastvena i verovatno puna grešaka. I, ako se dobro sećam, s detaljnim opisima onoga što bih želeo da ti radim.

    Nedostaje mi to. Smem li to da kažem? Smem li da napišem to na ovim stranama koje niko nikada neće pročitati? Nedostaje mi naša ljubav. Nedostaje mi tvoj dodir. Nedostaje mi tih uzdah koji bi ispustila kada bih te dodirnuo na određen način. Nedostaje mi ukus tvojih usta, tvoj znoj na mojoj koži i otkucaji tvog srca, sve brži, dok svršavaš.

    Nedostaješ mi i bolujem za tobom kao pas.

    Upravo u tim najprisnijim trenucima ona nije ti. U njoj nema topline, nema mirisa, nema iznenadnog širenja zenica, ubrzanog disanja. Ona je mirna, savršena, tiha, bez mirisa, bez daha, tvoja kopija. Portret. Slika koja hoda. Uhvatim sebe kako se stidljivo sklanjam od nje, strahujući da ću je slučajno okrznuti i dodirnuti. Odbojna mi je. Jer u svemu onome po čemu si ti za mene bila posebna, ona ne može da te zameni.

    Nedostaješ mi.

    Ljubavi moja.

På boghylderne

fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)