Iskon

Osmanlijske Turke je iz stepa izbacilo napredovanje Mongola za vreme Džingis-kana, pa su u trinaestom veku ušli u Anadoliju

Dubinski smo izmenili svet, ali tek smo nedavno počeli da dominiramo prirodom. Zemlja je spremila pozornicu na kojoj će početi priča o čoveku, ali reljef i sirovine koje nam i dalje daje usmeravaju pravac ljudske civilizacije.
Zemlja je ta koja nas je stvorila.

Kad organizam umre, bilo da je reč o hrastu ili sovi, njegovi ostaci se raspadaju i ugljenik iz organskih molekula tela vraća se u vazduh u vidu ugljen-dioksida, koji potom ponovo koriste biljke za fotosintezu. Da bi se za vreme karbona stvorila toliko velika količina uglja, nešto je moralo da blokira proces raspadanja, i čini se da se u tom periodu iz nekog razloga zemaljska shema recikliranja ugljenika pokvarila. Drveće je umiralo, ali nije trulilo. Pala debla su se gomilala na zemlji i pretvarala u treset, koji je potom tonuo sve dublje pod zemlju, gde ga je vrela unutrašnjost planete pretvarala u ugalj.

Ugalj je nastao taloženjem drevnog drveća pod zemljom.

Nakon sporazuma u Alkasovasu 1479. godine, kojim je završen rat za sukcesiju Kastilje, Kanarska ostrva pripala su Kastilji dok su Portugalci zadržali Madeiru, Azore i Zelenortska ostrva.

Nasuprot uobičajenom verovanju, nijedna obrazovana osoba u srednjem veku nije verovala da je Zemlja ravna ploča.

Dijasova sjajna ideja se isplatila, i negde na 38 stepeni geografske širine zapadnjak kome se nadao počeo je da se pojačava. Nošeni ovim vetrom brodovi su se konačno okrenuli ka istoku, i posle skoro mesec dana jednoličnog prostranstva južnog Atlantika mornari su konačno ugledali kopno. Zaplovili su uz obalu i shvatili da se kreću severoistočno: uspešno su zaobišli južni vrh Afrike i našli se na suprotnoj strani ogromnog kontinenta. Ali kako su ubrzo potrošili brodske zalihe, Dijas je morao da postavi svoj kamen i okrene brod ka kući. Tek je na povratku zapravo ugledao ono za šta je verovao da je vrh kontinenta. Nadenuo mu je ime Olujni rt, opisujući turbulentni spoj između Atlantskog i Indijskog okeana. Posle Dijasovog povratka, kralj Žoao II mu je promenio ime u Rt dobre nade, kako ne bi obeshrabrio sledeći talas istraživača.

Madeira je prvobitno bila pod gustom šumom – ime ostrva potiče od portugalske reči za „šumu“10 – ali drveće su brzo raskrčili portugalski pomorci i zemljište su potom koristili za proizvodnju vina i šećera. Do kraja petnaestog veka, Madeira je proizvodila gotovo 1.400 tona šećera svake godine,11 a na plantažama su radili robovi dovedeni s afričkog kontinenta. Na taj način su atlantska ostrva odigrala ključnu ulogu u vreme velikih geografskih otkrića, ali njihovo „otkriće“ doneće najružnije aspekte evropske ekspanzije: osvajanje teritorije, kolonijalizam i plantaže na kojima rade robovi.

Slično tome, galijum je otkriven nekoliko godina posle indijuma, ali i on je ušao u široku upotrebu tek u elektronskom dobu: danas se koristi za integralna kola, solarne panele, plave LED i laserske diode za blurej diskove.

Na primer, indijum. Ovaj metal je otkriven 1863, i u Drugom svetskom ratu su ga koristili za premazivanje kugličnih ležajeva u avionskim motorima kako bi ih zaštitili od korozije. Ali tek 1990-ih indijum je ušao u opštu upotrebu kada je tanak film indijum-kalaj oksida dodat na naše ekrane, zbog iskorišćavanja retke kombinacije njihovih svojstava – metal oksid je istovremeno providan i provodljiv. Danas se indijum koristi za sve ekrane od ravnih ekrana televizora do laptopova, a posebno za one osetljive na dodir na modernim pametnim telefonima i tabletima.