bookmate game
Goran Marković

Zavod

Poznati reditelj, pisac Beogradskog trija, i u ovom svom romanu ispričaće intrigantnu priču o poznatim žiteljima Beograda, služeći se pritom i rečju i slikom. Ovoga puta glavni protagonisti su psihijatar i pozorišni reditelj Hugo Klajn, pijanistkinja i muzikolog Stana Đurić i vlasnik i direktor „Politike“ Vladislav Ribnikar — priča o njihovim isprepletanim odnosima utoliko je zanimljivija što im se sudbine i karijere prelamaju kroz dve različite epohe, onu pre i onu posle Drugog svetskog rata. Njihovo delovanje, preživljavanje i borba za opstanak tokom rata, njihov snažan karakter i ugled koji su ponovo zaslužili i u novom društvenom poretku, odredili su dalji pravac njihovog života, na šta je donekle uticao i ljubavni zaplet o kojem je u ovom romanu reč.
Zavod, reč izabrana za naslov ovog romana, zapravo skraćeno ime Zavoda za lečenje hladnom vodom, elektricitetom, švedskom gimnastikom i masažom, koji je osnovan i koji je radio između dva svetska rata u Beogradu, bio je mesto gde su se prvi put sreli Hugo Klajn i Stana Đurić Ribnikar…
168 trykte sider
Oprindeligt udgivet
2024
Forlag
Laguna
Har du allerede læst den? Hvad synes du om den?
👍👎

Vurderinger

  • Davorhar delt en vurderingfor 2 måneder siden
    👍Værd at læse

    Odlicna knjiga.Nista manje se ne ocekuje od fenomenalnog gospodina Markovica.

  • DRAGANhar delt en vurderingfor 3 måneder siden

    Dobra

  • b9310752893har delt en vurderingfor 12 dage siden
    👍Værd at læse

Citater

  • Jasna Prokovićhar citeretfor 20 dage siden
    Причу је човек измислио да би освојио простор у коме реалност нема шта да тражи. Она му је дозволила да свакодневицу претвори у спасоносну супстанцу која ће му омогућити да са својим животом учини немогуће – да побегне у слободу које иначе нигде нема и никада је неће ни бити. Прича је одговор духа на трошност наших живота који се сваким даном све више осипају. Да нема приче, сасвим је могуће да не би било ни нас…
  • Jasna Prokovićhar citeretfor 20 dage siden
    Причу је човек измислио да би освојио простор у коме реалност нема шта да тражи. Она му је дозволила да свакодневицу претвори у спасоносну супстанцу која ће му омогућити да са својим животом учини немогуће – да побегне у слободу које иначе нигде нема и никада је неће ни бити. Прича је одговор духа на трошност наших живота који се сваким даном све више осипају. Да нема приче, сасвим је могуће да не би било ни нас…
  • lazardjurichar citeretsidste måned
    7 јуни 1935
    Пре неки дан је владика Николај Велимировић одржао предавање у Београду под насловом „Национализам Светог Саве“. У том излагању изнео је тврдњу да су покушаји Адолфа Хитлера о немачкој националној цркви сличне идејама Светог Саве о народној вери и цркви. Цитирам:
    „Ипак се мора одати признање садашњем немачком Вођи, који је као прост занатлија и човек из народа увидео да је национализам без вере једна аномалија, један хладан и несигуран механизам. И ево у 20-ом веку он је дошао на идеју Светога Саве, и као лаик подузео је у своме народу онај најважнији посао, који приличи једино светитељу, генију и хероју.“
    Даље, владика оптужује нехришћанске идеологије Европе, као што су: демократија, комунизам, социјализам, атеизам и верске толеранције. У основи ових појава Велимировић види јеврејски утицај:
    „То Европа не зна, и у томе је сва очајна судба њена, сва мрачна трагедија њених народа. Она ништа не зна осим оног што јој Жидови пруже као знање.

På boghylderne

fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)