sr
Bøger
Migel de Servantes Saavedra

Don Kihote I: Maštoglavi idalgo don Kihote od Manče

Besposleni čitaoče: i da ti se ne zakunem možeš mi verovati da bih želeo da ova knjiga, kao dete razuma, bude najlepša, najkočopernija i najoštroumnija što se zamisliti može. Ali nisam se mogao ogrešiti o prirodni poredak, jer u njemu svaka stvar izrodi sebi sličnu. I tako, šta je mogla izroditi moja jalova i slabo obdelana uobrazilja, ako ne povest o sinu suvom, žilavom, mušičavom i punom neskladnih misli koje nikada niko drugi nije pomislio, baš kao onaj ko je u tamnici rođen, gde svaka nelagoda nalazi stan i svaki tužni šum obitava?

Čuvena priča o Alonsu Kihanu, španskom plemiću iz 17. veka, strastvenom čitaocu viteških priča, ne prestaje da oduševljava čitaoce. U potrazi za sopstvenim viteškim avanturama, i sam postaje vitez lutalica koji oponaša književne junake, i tako pronalazi novi smisao života: pomaže damama u nevolji, bori se s divovima i ispravlja greške… uglavnom u svojoj glavi.
Ali ovo slavno remek-delo ne govori samo o tome, to je knjiga o knjigama, čitanju, pisanju, idealizmu nasuprot materijalizmu, životu i smrti. Don Kihotu se zbog čitanja „sasušio mozak i pamet je izgubio“, pa nije u stanju da razluči stvarnost od fikcije. Zabludeli vitez je zapravo čovek koji se bori protiv sopstvenih ograničenja u pokušaju da postane ono o čemu mašta.
U briljantnom prevodu Aleksandre Mančić neprevaziđeni klasik španske i svetske književnosti blista u punom sjaju i lepoti.
„Ovde je veliki pesnik i poznavalac ljudskog srca dotakao jednu od najtajanstvenijih strana čovekovog duha.“
— Fjodor Dostojevski
642 trykte sider
Oprindeligt udgivet
1605
Forlag
Laguna
Har du allerede læst den? Hvad synes du om den?
👍👎

Vurderinger

  • Filiphar delt en vurderingsidste måned
    👍Værd at læse

Citater

  • Jovana Spasićhar citeretsidste måned
    Srećno je doba i vekovi srećni oni kojima su stari nadenuli ime zlatni, i to ne zato što se tada zlato, koje je u naše gvozdeno doba na tolikoj ceni, bez po muke nalazilo u ono srećno doba, nego zato što oni koji su tada živeli nisu znali za ove dve reči: tvoje i moje.
  • Jovana Spasićhar citeretsidste måned
    jer bi istoričari trebalo, i morali bi, da budu tačni, istinoljubivi i nimalo pristrasni, tako da ih ni korist, ni strah, ni zloba, ni naklonost ne nateraju da skrenu s puta istine, čija je majka povest, suparnica vremena, zalog delanja, svedok onoga što je prošlo, uzor i nauk ovome sada, upozorenje za ono što će doći
  • Jovana Spasićhar citeretsidste måned
    Gde si, gospo moja,

    moj bol zar ne boli?

    Ili ne zna gospa,

    ili me ne voli.

På boghylderne

fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)