Greh njene majke

– Jutros ste bili dole u zabranu. Dugo ste tamo sedeli.

– Jesam. Otkuda znate? Vi niste tuda prošli.

– Nisam, ali sam vas video.

– Kako ste mogli da me vidite?

– Želeo sam i video sam vas – nasmeši se mladić. Nije hteo da kaže da ju je dvogledom gledao. Ona ućuta. Zagleda se u korpu s voćem i okrete je sebi.

Mladić je ćutao i sa uživanjem slušao njeno pričanje i netremice posmatrao lepo zarumenjeno lice i bele prstiće koji su sekli kolače. Ona je gledala u pitu, govorila, a nije smela na njega da digne pogled. Osećala je instinktivno da je one duboke sive oči posmatraju. Brzo je otrčala u kuhinju i donela jedan tanjirić za njega. On ju je gledao kako trči. Okrenula se i kad se izgubila u kuhinji, on se podlakti i pokri oči. Ćutao je zaklopljenih očiju, kao da tone u neko osećanje koje mu stvara bol i radost. Digao je ruku sa očiju kad je čuo njene korake. Ona mu je stavljala kolače, nudila ga, pričala sa uzbuđenjem i nervozom, a on je samo ćutao.

– Zašto vi sve ćutite? – postavi mu najednom pitanje. On kao da se trže, pogleda je i pogledi im se ukrstiše. Spazi njegove sjajne i tople oči.

– Prijatno mi je da ćutim i da vas slušam. Pričajte još.

Prevuče rukom preko kose i Nedi se učini kao da bi hteo nešto da kaže, a neće ili ne može. Njeno srce ludo zalupa

Bilo je pet sati. Čuli su se muški koraci. Okrenula se tek kad ču da se koraci penju uz kamene stepenice doksata. Okrete se i sva planu.

Došao je Bojan.

– Oprostite, gospođice Marić, ako sam vas uznemirio. Vidim da imate posla. Ali obećao sam vam romane, pa sam uzeo od mojih sestara. – On spusti na kraj stola tri romana. – Kad pročitate, nabaviću vam druge.