Peter Handke

Levoruka žena

„Čist suštinski život koji sija u najsitnijem detalju.“
— Klaudio Magris
NOBELOVA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST 2019.

Mislite šta god hoćete. Što više budete imali da kažete o meni, to ću biti slobodnija od vas. Ponekad mi se čini kao da ono novo što smo saznali o nekome istog trena i prestaje da važi. Ako ubuduće neko krene da mi objašnjava kakva sam — čak i ako želi da mi laska ili da me ohrabri — neću dozvoliti tu drskost.

Bez očiglednog razloga, a pod uticajem „prosvetljenja“ koje ne želi da objašnjava, Marijana traži od svog muža da je napusti, da ode i ostavi je samu sa osmogodišnjim detetom. I evo je, konačno „slobodne“, kako najpre proživljava trenutke panike nemirno tumarajući po sobama koje počinju da je guše. Vraća se i na stari posao prevoditeljke s francuskog, ali dok sedi u kući za pisaćom mašinom, nije u stanju da kuca. Tišina u stanu je iscrpljuje, pa izlazi u šetnje, posećuje svoju prijateljicu Francisku. I tako dan za danom, iz časa u čas, ono što je počelo kao bekstvo od zastrašujuće praznine života postepeno postaje istinsko oslobođenje.
Odbacujući prestupničke forme šezdesetih, Handkeova nemilosrdna ali delikatna pripovedačka mašina usvojila je objektivan i ravnodušan pogled filmske kamere. Priča o Marijani i Brunu u celosti je sastavljena od golim okom neprimetnih prizora suptilnosti, koje bi mnogi otpisali kao nebitne a koji, umesto toga, određuju više od svega sreću ili nesreću pojedinca: sitni pokreti, pogledi, tonovi glasa iz stranice u stranicu integrišu se u nezaboravan portret žene na pragu „dugog perioda samoće“.
68 trykte sider
Forlag
Laguna
Har du allerede læst den? Hvad synes du om den?
👍👎

Vurderinger

  • Јелена Спарићhar delt en vurderingfor 2 år siden
    👍Værd at læse
    🔮Overraskende
    🚀Opslugende

    Ово је роман филм. Уметнички филм. Са дугим кадровима у којима неко седи, хода или трчи. Верно је дочарано шта се дешава али без објашњења шта јунаци мисле или осећају. Пренето је само оно што јунаци раде или говоре. Остало је на читаоцу да разуме и протумачи.

  • Jovana 🪶📚har delt en vurderingfor 2 år siden

    O smislu postojanja, samoći i pripadnosti.
    O tome da svako od nas nastavlja dalje...

  • Felinahar delt en vurderingfor 3 år siden
    👍Værd at læse

    Niko nema tako lepe i neobične dijaloge.

Citater

  • Mirko Milovanovichar citeretfor 2 år siden
    „Bol je poput propelera,

    al’ te nikud odvest’ neće

    propeler se samo u mestu okreće.“
  • Mirko Milovanovichar citeretfor 2 år siden
    Marijana, hteo sam nešto da ti kažem: tamo gore sam mislio na tebe i na Štefana, i posle svih tih dugih godina, koliko smo zajedno, prvi put osetio da pripadamo zajedno. Odjednom sam se uplašio da ću poludeti od samoće, poludeti na neki zastrašujuće bolan način, kako to još nikada niko nije iskusio. Često sam ti govorio da te volim, ali tek sada osećam povezanost s tobom.
  • Jovana 🪶📚har citeretfor 2 år siden
    Kaže da nisi svesna istorijskih okolnosti svojih postupaka.“

På boghylderne

fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)