Bibliotekarka iz Kentakija

Za moju dušu se pripila obeščašćenost kao da ima život, ranjavost, crna i teška poput grumena kentakijskog uglja koji će naći svoj prljavi put u naš dom.

sebe.

„Svet postaje mnogo velik, Bluet. Osetiš se strašno malim“, odgovorila je Andželina jedva čujnim šapatom. „Prebrzo raste. I to dok gledaš pravo u njega, ali istovremeno ne primećuješ. Nije to prirodno