Stranac u šumi – ćirilica

провлачећи се, што би се рекло, као између кишних капи.

Очарање и разочарање су двије стране исте медаље. Немој да ти нада буде очарање, па ти ни туга неће бити разочарање.

Само човјек који прихвати себе уистину постаје слободан од себе. А бити слободан од себе, то значи прије било чега другог побиједити сујету, сопствену сујету.

Буди стрпљив и чувај се осуђивања, то ће једино одржати огањ љубави који сада гори у твом срцу. Из тога пламена извираће храброст, вјеруј ми. Изнијећеш ти све то добро, не бој се. Чекам те.

Дисао сам слободу а то је, вјерујем, најбитније да би се човјек уопште кретао

Храна је, чини ми се, нарочито укусна када је добијеш од некога до кога ти је стало.

Јован Златоусти каже како се највећа несигурност скрива у сигурности, а биће да важи и обрнуто.

Немаш ти појма, деране – рекао је мирно. – Само човјек који прихвати себе уистину постаје слободан од себе. А бити слободан од себе, то значи прије било чега другог побиједити сујету, сопствену сујету. Ви фини се претварате да сте нешто што нисте, а притом безобразно тврдите да вјерујете у Бога. Па, ако вјерујете, паметњаковићи, онда вјерујте и у то да тај Бог све зна, је ли тако?

Ћутао сам.

– Одговори, је ли тако? – рекао је изазивачки.

– Ваљда јесте – проциједих невољно.

– Дакако него је тако. Па, ако је тако, питам ја тебе зашто се онда претварате када Бог ионако зна какви сте и шта вам је у срцу. Зар тиме не показујете да се људи плашите више неголи Бога, да се њима и њиховим таштинама покоравате више него Богу самом, је ли? – сипао је редом. – Преиспитај добро да ли твоја љубав према ближњем израста из љубави према Богу и ако није тако, младићу, у проблему си грдном.

Гледао сам га збуњено. Атанасије је све само не смирен. Био је то човјек са хиљаду врлина, али смиреност није била међу њима; дан у којем не би плануо макар два-три пута још увијек није освануо. Као да ми је читао мисли.

– Што бленеш у мене ко теле у шарена врата? Знам шта говорим. Сјети се шта сам ти прошлог пута рекао за смирење, оно је почетак, средина и крај тог пута којим хоћеш да идеш. Али то није свјетско смирење, смирен човјек не мора бити тих и пријатан, увиђаван – рекао је жустро

Немој покушавати да контролишеш живот, него себе…