Stranac u šumi – ćirilica

Љубав, рецимо, није нимало банална и проста ствар. Она је напросто неодвојива од бола и много чега другог што није тако пријатно. Исто важи и за светост. Није то тек нека слава, није светац звијезда у холивудском филму, нити су они оно што смо ми направили од њих.

провлачећи се, што би се рекло, као између кишних капи.

Само човјек који прихвати себе уистину постаје слободан од себе. А бити слободан од себе, то значи прије било чега другог побиједити сујету, сопствену сујету.

истинитог и здравог опоравка нема без покајања. Али неће човјек прихватити покајање без великог бола. Људи мисле, покајање је бол, али гријеше, јер покајање је лијек… А бол је само увод у покајање и претходи му онако како озбиљни болови претходе тешкој и спасоносној операцији

Јеси ли примијетио да човјек послије преживљеног бола, након што бол престане, осјећа неки мир и спокој који у другим приликама ријетко када може осјетити

Удобност је извјесност. Немој се предавати извјесности. У свему што чиниш, увијек мало одступи од онога што ти је била намјера. Нађи снаге да тако учиниш, да оставиш простора за неочекивано. Немој покушавати да контролишеш живот, него себе…

– Монах не показује ни када је тужан, ни када је радостан – настави – монах контролише стања крајности и никад им не допушта да се размахну.

Само човјек који прихвати себе уистину постаје слободан од себе. А бити слободан од себе, то значи прије било чега другог побиједити сујету, сопствену сујету. Ви фини се претварате да сте нешто што нисте, а притом безобразно тврдите да вјерујете у Бога. Па, ако вјерујете, паметњаковићи, онда вјерујте и у то да тај Бог све зна, је ли тако?

Ништа ми није било тако моћно у свим мојим дотадашњим спознајама као сазнање да је наш живот најчешће једно бјежање од бола.

Храна је, чини ми се, нарочито укусна када је добијеш од некога до кога ти је стало.