Dejan Stojiljković

Konstantinovo raskršće

Nagrade „Miloš Crnjanski“, „Zlatni Hit liber“ i „Svetosavski pečat“.
Najčitanija knjiga u javnim bibliotekama u Srbiji 2010. godine.
Bestseler prodat u više od 70.000 primeraka samo u Srbiji.
Knjiga koja je prevedena na engleski, ruski, slovački, makedonski, francuski… i adaptirana u strip koji je uvršten na godišnju listu najboljih svetskih izdanja poznatog teoretičara devete umetnosti Pola Graveta.
Roman Konstantinovo raskršće pojavio se prvi put pred čitaocima 2009. godine i od tada ne prestaje da pleni pažnju kako domaćih tako i inostranih čitalaca.
Zamišljen kao mistični triler koji se dešava u poslednjim danima Drugog svetskog rata u Srbiji, u Nišu, na raskršću svetova, on donosi priču o ljudima zarobljenim u točku vremena pod kojim se drobe sudbine pojedinaca i naroda. Vampiri, arijevski mistici, nacisti, partizani i četnici, ilegalci i agenti stranih tajnih službi, gatare i okultisti, obični ljudi koji pokušavaju da u vremenu zla sačuvaju goli život… I rimski car, rođeni Nišlija, koji je promenio tok istorije.
Ovo jubilarno izdanje romana Konstantinovo raskršće donosi integralnu verziju koja je dorađena i upotpunjena novim materijalom, dodatnim glavama i scenama, opširnim piščevim predgovorom kao i ilustracijama koje je uradio Dragan Paunović, autor strip-adaptacije romana.
318 trykte sider
Forlag
Laguna
Har du allerede læst den? Hvad synes du om den?
👍👎

Vurderinger

  • Džohar delt en vurderingfor 10 måneder siden
    👍Værd at læse
    💡Lærerig

    ⭐⭐⭐

  • H. H.har delt en vurderingsidste år
    👎Spring denne over

    Valjalo bi ispraviti makar osnovne greške: tačka i zapeta u fusnotama, primer nem.: pukovnik, jer shodno pravilima srpskog jezika dva interpunkcijska znaka ne mogu stajati jedan pored drugoga. Dakle, pravilno bi bilo nem: pukovnik ili nem. pukovnik. Zatim, ime jednog od partizana je čas Sreten čas Stevan. Meine Ehre heißt Treue ima potpuno netačan prevod u fusnoti; bolje bi bilo npr. Moja čast počiva/zasniva se na mojoj odanosti, ili: Moj obraz leži u mojoj odanosti.

    Stil pripovedanja je petparački, moguće zanimljiv 10-13. godine života. Teme vezane za cara Konstantina i vampire su relativno nezanimljive i, kako se naposletku otkriva, potpuno izlišne, nesvrsishodne za radnju romana. Slike okupacije imaju neku izvesnu vrednost, međutim način na koji je predstavljeno okupatorsko viđenje Srba i Srbije više je neko groteskno, samoprezirno viđenje samog autora nego dotičnih Nemaca. On vidi Nemce i Nemačku kakvi su danas, imućni, i misli da su takvi Nemci došli u Srbiju 1941. Ne, ti Nemci su bili gladni vekovima, nezaposleni, očajni. Autor slika okupirane Srbe kao bedu, koju su Nemci tako i gledali, dok su zapravo ti Nemci bili gladni i depresivni, a došli u zemlju koja je pre okupacije bila za tadašnje nemačke pojmove puna sitog i optimističnog naroda.
    Izvesna mizoginija se takođe negde-negde provlači.
    Sve u svemu, nećete biti pametniji ako pročitate ovo delo. Niti je neki istinski horor za ljubitelje horora. Niti ćete obogatiti svoj rečnik ni stil izražavanja.
    Najvredniji deo je autorov istorijski dodatak na kraju knjige, ali nažalost moj štampani primerak ga ne poseduje.

  • b8912626205har delt en vurderingfor 2 år siden
    👍Værd at læse

    Fantastična knjiga, uostalom kao i sve druge knjige ovog zaista vanserijski dobrog pisca i pripovedača. U mom slučaju jedina knjiga sa ratnom tematikom (za mene generalno nezanimljivom) koju sam pročitala sa uživanjem od početka do kraja.

Citater

  • Aleksandra Tomichar citeretfor 2 måneder siden
    U neko drevno i zaboravljeno vreme, kod Rimljana je postojao izraz discrimen koji u najslobodnijem prevodu znači „razdelnica“. To je trenutak u životu kada se čovek nađe na raskršću i kada je odluka koju donese sudbonosna.
  • Ivan Tuševljakhar citeretfor 3 år siden
    Kuća je bila mala i oronula.
    Dekor od nanizanih visokih lipa u njenoj pozadini davao joj je izgled kule stražare sagrađene na kraju sveta. Verovatno je napravljena početkom veka, trošna jednospratnica od poljske opeke pokrivena pirotskom ćeramidom, praktično jedinstvo srpske težnje za sigurnim ognjištem i urođene južnjačke skromnosti.
  • Stefan Koncepthar citeretfor 4 år siden
    Srbija se još uvek nalazi na discrimenu, razdelnici, i to traje decenijama; jedan od načina da se ta dilema reši i s tog raskršća krene dalje jeste sagledavanje prošlosti, otkrivanje njenih tajni i, što je najvažnije – suočavanje s njima.

    Na taj način možemo uspešno da pređemo isti onaj put koji je nekada prešao Konstantin Veliki – put koji vodi od poricanja do razumevanja i od greha do praštanja.

På boghylderne

fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)