Pijev život

„Tigrovi postoje, čamci za spasavanje postoje, okeani postoje. Pošto se po vašem skučenom, ograničenom iskustvu to troje nikada nije susrelo, vi odbijate da verujete da je to moguće.

Imao sam sreće da u mladosti naiđem na nekoliko dobrih profesora, ljudi koji su ukresali šibicu u tami moga uma.

„Ako pokleknete zbog toga što je u nešto teško poverovati, za šta onda uopšte živite? Zar nije teško verovati u ljubav?“

„Svet nije samo ovakav kakav jeste. On je i onakav kakvim ga doživljavamo, zar ne? A kada nešto doživljavamo, već mu nešto dodajemo, zar ne? Zar se tako ne stvara životna priča?“

Što ste niže, to um želi više da se vine.

„Sama definicija životinje. Ti si samo to i ništa drugo.“

Na mene su delovali isto kao poslednja uspravna greda spaljene kuće na njenog vlasnika.

Vera u Boga je otvaranje, puštanje, duboko poverenje, slobodni čin ljubavi – ali ponekad je bilo mnogo teško voleti. Ponekad mi se srce toliko stezalo od besa, očaja i umora da sam se bojao da će pući i da će se komadi razleteti po čitavom Tihom okeanu i da ih više nikada neću naći.

Nisam brojao dane, nedelje ili mesece. Vreme je iluzija koja nas samo tera da dahćemo. Preživeo sam zato što sam zaboravio i samu ideju vremena.

Priznajte strah, ali ne priznajte poraz.