Rat nema žensko lice

U ratu si pola čovek, pola zver. To je tako. Na drugi način ne bi preživeo..

U ratu si pola čovek, pola zver. To je tako. Na drugi način ne bi preživeo...

Ceo rat sam se smeškala, smatrala sam da treba što češće da se osmehujem, da žena mora da zrači vedrinom

Ne može biti jedno srce za mržnju, a drugo za ljubav. Čovek ga ima samo jedno i uvek sam mislila o tome kako da spasem svoje srce.

Ja se sa svim slažem. Ne treba mi ništa posebno. Neka ničega nema. Samo da bude mir. Neka čak ne bude ni hleba. Mir. Samo mir.

Pa ja sam lekar, žena... I spasavala sam život. Ljudski život za nas ima veliku cenu. Mir sam spasavala...

Ono što je dobro kod naše dece – to smo mi, i ono rđavo smo – mi.

Posle toga, kad su naučili da mrze, trebalo je ponovo da nauče da vole.

Živimo zajedno, živimo u prošlosti. Imamo lepu prošlost. Teško smo živele, ali lepo i pošteno, i ničega se ne stidim. Za svoj život... Živela sam časno...

Dobro sam se držala. Navikla sam da pred ljudima budem jaka.