Kraljevstvo pepela

Previše razmišljaš, mladi kralju.“

„Bolje nego premalo“,

Elin je od početka bila njegova i on njen. Čak i duže od početka.

Znaš li kako je to, mladi kralju? Imati večnost – samo da bi bila otrgnuta od tebe?“

Da li će znati da su njeni roditelji sanjali, da su verovali kako su napravili dete koje će raščiniti prokletstvo Gvozdenzubih i ujediniti njihova dva naroda.

Dete ne rata, već mira.

Princeza koja bi trebalo da živi hiljadu godina. Čak i duže od toga.

Bio je to njen dar. Sada je njena kletva.

Za moje roditelje –

koji su me naučili da devojčice

mogu da spasavaju svet

bio ni blizu praznine u grudima koju je osećao kad god bi je pogledao.

„Jesam li ja ljudsko biće?“
Gavinove safirne oči na tren se raznežiše – samo trunčicu. „Nisam ja taj koji treba da odgovori na to.“

Ovde sam, s tobom sam.
To nije sprečilo čekić da padne.
Niti da joj se vrisak otme iz grla.

Tako dobro odgovaraš na nadražaje.“