Kraljevstvo pepela

Ko li je bila ta ratnica pred njom? Zarad koga se borila? Ne za koja kraljevstva ili vladare, već ko je u njenom životu bio vredan toga da ga ona brani

Bes koji ga je prožeo nije znao za praštanje. Nije znao za samilost

On to ne može da dopusti. U svojoj pocepanoj duši, u onome što je od njega ostalo nakon svega što je bio prisiljen da vidi i da uradi, on to nije mogao da dopusti

taj ga je zvuk potpuno smrskao.

Sitan zvuk. Tih. Beznadežan

Kada prođe dan i ti završiš s mojim čerečenjem, kako se osećaš znajući da si i dalje niko i ništa?“

Takve su joj karte pale. Takve su joj karte pale i ona će to istrpeti

„Ako ti je do nekoga stalo, ne znači da si slaba“, reče joj on

„Moj otac“, promrmlja Kejol kako ga njihova pratnja ne bi čula, nesumnjivo videvši zgranutost na Ireninom licu, „ne veruje u traćenje para na poboljšavanja. Ako se nije srušilo, ništa mu ne fali.“

Ključao je, tražeći izliv za svoju preku narav

„Došle smo“, obznani Manon dovoljno glasno da je čuju svi na gradskim zidinama, „kako bismo održale obećanje dato Elin Galatinijus – da se borimo za ono što nam je ona obećala.“

Darou je tiho upita: „A šta je to?“

Manon se tada nasmeši. „Bolji svet.“