Nikom ni reči – Dragulji Lagune

Ne sedi se skrštenih ruku dok napadaju tebe ili nekog do koga ti je stalo.

Bog ima neki smisao za humor.

Naslušao sam se tih sranja kako je „Bolje voleti i izgubiti, nego nikada ne voleti“.

Pitao sam se ko li mi je to poslao ovu poruku, da mu jebem mater pedersku.

Vidite, uspomene nanose bol. A najviše one lepe.

Pogledaj u zvezde, Malecka, vidi ih kako se cakle i sjaje. Neke od njih odavno su umrle ali još uvek svetle na noćnom nebu jer, kao što vidiš, Malecka, baš kao i svetlost zvezda ni ljubav nikada ne umire…“

Čovek se plaši i bolesti i starosti i smrti. Ali ništa od toga nije ni kao jedno zrno te strave koju sam osetio u sebi dok sam posmatrao taj autobus kako odlazi.

Nada, ta zatočena ptica koja je odbijala da umre, konačno je bila slobodna.

Neke stvari spakujemo i potrpamo po ormarima da ih više nikad ne vidimo – ali nam je teško da ih se potpuno otarasimo. Kao što je to slučaj sa snovima

životu ima nezgoda koje gotovo da očekujemo da nam se dese