1984

mu se da instinktivno zna ko će opstati, a ko propasti:

Čak i danas, u periodu opadanja, prosečnom ljudskom biću je fizički bolje nego pre nekoliko vekova. Ali nikakav napredak u bogatstvu, nikakvo ublažavanje u ponašanju, nikakva reforma ili revolucija nikada nisu doveli ljudsku jednakost makar milimetar bliže. Sa stanovišta pripadnika niskog staleža, nijedna istorijska promena nikada nije značila išta više od promene imena njihovih gospodara.

Cilj pripadnika visokog staleža je da ostanu tamo gde su. Cilj pripadnika srednjeg je da zamene mesta sa pripadnicima visokog. Cilj pripadnika niskog staleža, kada ga uopšte imaju – jer trajna je osobina niskih da su toliko zgromljeni teškim radom da su možda tek povremeno svesni bilo čega izvan svog svakodnevnog života – da ukinu sve razlike i stvore društvo u kojem će svi ljudi biti jednaki.

Mi znamo da niko nikada ne grabi vlast s namerom da sa nje siđe. Vlast nije sredstvo, već cilj. Ne uspostavlja se diktatura kako bi se sačuvala revolucija; revolucija se sprovodi kako bi se uspostavila diktatura.

„Vinstone, kako jedan čovek uspostavlja vlast nad drugim?“

Vinston razmisli. „Tako što ga tera da pati“, reče on.

„Sasvim tačno. Tako što ga tera da pati. Poslušnost nije dovoljna. Ako ne pati, kako možeš biti siguran da se povinovao tvojoj volji, a ne svojoj? Vlast je u nanošenju bola i ponižavanju. Vlast je u kidanju ljudskih umova u komadiće i njihovom ponovnom sastavljanju u nove oblike koje ti biraš. Počinješ li onda da uviđaš kakav svet mi stvaramo? On je čista suprotnost glupim hedonističkim utopijama kakve su zamišljali stari reformatori

Mi znamo da niko nikada ne grabi vlast s namerom da sa nje siđe. Vlast nije sredstvo, već cilj. Ne uspostavlja se diktatura kako bi se sačuvala revolucija; revolucija se sprovodi kako bi se uspostavila diktatura. Cilj progona je progon. Cilj torture je tortura. Cilj vlasti je vlast.

su postojale organizacije poput Omladinskog antiseksualnog saveza, koje su se zalagale za potpuni celibat za oba pola.

Nešto suptilno nije bilo u redu sa Sajmom. Nešto mu je nedostajalo: diskrecija, rezervisanost, neka vrsta spasonosne gluposti.

Dok je posmatrao lice bez očiju i vilicu koja se brzo pomerala gore-dole, Vinston je imao neobičan osećaj da to nije stvarno ljudsko biće, već neka vrsta lutke.

Pomalo grozno bilo je to što je u reci zvukova koji su kuljali iz njegovih usta bilo gotovo nemoguće razlikovati jednu jedinu reč.