Portret umetnika u mladosti

Ujka Čarls je pušio tako gadnu krdžu da mu njegov nećak najzad predloži da se sa svojom jutarnjom lulom naslađuje u venjaku udno bašte.

Bio je srećan i slobodan; ali on nikako neće biti ohol prema ocu Doulanu. Biće vrlo miran i poslušan: i zažele da može učiniti za njega nešto plemenito kako bi mu pokazao da nije ohol.

Jednom je neka grupa generala upitala Napoleona koji je najsrećniji dan njegovog života. Mislili su da će on kazati da je to bio neki dan kada je dobio koju veliku bitku ili dan kada je proglašen carem. Ali on je rekao:

„Gospodo, najsrećniji dan moga života bio je dan kada sam prvi put primio svetu pričest.“

Revnost bez razboritosti je kao lađa bez kormila.

Pokušao je da zamisli koliko to mora da je velika misao; ali mogao je samo da misli o Bogu. Bog je ime Boga, baš kao što je njegovo ime Stiven.

Pomislio je da ga srce boli, ako ono čoveka može da boli.

U to vreme, tačnije 10. juna, sreće ženu svog života – sobaricu Noru Barnakl, a šest dana kasnije uspeva da je privoli na sastanak. Taj dan povlašćen je u Džojsovoj mitologiji – tog se datuma odvija radnja Uliksa, i danas se širom sveta slavi kao Blumsdej (dan Leopolda Bluma, junaka romana).

Kako se pripoveda i u Portretu, prvi povratak kući za Božić obeležen je aferom povezanom s Čarlsom Parnelom, vođom Irske nacionalne partije, zagovornikom irskog suvereniteta, koga je Crkva osudila zbog ljubavne veze s udatom ženom. Ovo razmimoilaženje crkvenih i državnih, odnosno nacionalnih interesa, doživljeno kao izdaja obožavanog heroja, navelo je mladog Džejmsa na misao da Irska vazda uništava vlastite proroke.

Šta mi se nudi na drugoj strani?“, upita Stiven. „Večno blaženstvo u društvu asistenta?“

„Najdublja rečenica koja je ikada napisana“, reče Templ ushićeno, „jeste ona rečenica na kraju zoologije. Rasplođavanje je početak smrti.“