Ono što se te noći desilo na KV Šahin manje je bilo vođenje ljubavi, a više lament. Njihove rane behu isuviše stare i isuviše sveže, isuviše različite i možda isuviše duboke da bi se zalečile. No na jedan prolazni čas uspeli su da ih okupe na istom mestu kao nagomilani kockarski dug i podele bol na ravne časti, ne imenujući povrede i ne pitajući čija je čija. Na jedan prolazni čas bili su u stanju da se odreknu sveta u kom žive i izgrade nov, jednako stvaran.