Tajne religije

Markionova poruka je bila nedvosmislena: iz bogoljublja čovek treba da živi asketski, da mrcvari telo. Ne treba da stupa u brak, ni da se razmnožava da ne bi održavao u životu tvorevinu zlog Boga, nego da se uzdržava od alkohola i mesa i umereno se hrani biljkama i ribom.

Stvaranje sveta možda su započeli bogovi – to je pitanje vere – ali religije počinju s ljudima koji su ih u pravom smislu te reči uneli u narod, i to je istorijska činjenica.

U ŠTA VERUJEMO KAD VERUJEMO?

Uskršnji zeka je prihvaćen krajem 17. veka, a uskršnje jaje u 15 veku. Međutim, to ne znači da uskršnje jaje ili uskršnji zeka u ovom ili onom obliku nisu mogli da budu znatno stariji, a verovatno su i bili.

Bedina Eostra postala je kod Jakoba Grima Ostara, od čijeg su imena Eostra Englezi izveli reč Easter, a Nemci Ostern (Uskrs).

Jedna zgodna pretpostavka govori da je boginja Ostara pretvorila neku pticu u zeca, koji je u znak sećanja na svoju raniju egzistenciju na praznik Ostare opet nosio jaja.

zec u germanskoj mitologiji igra ulogu pratioca boginje zemlje Nertus i boginje Nehalenije.

Opšte je poznato da je jaje u svim religijama simbol plodnosti. Štaviše, s jajetom se savršeno povezuje ideja o obnavljanju prirode, jer su u stara vremena kokoške na našim geografskim širinama prestajale da nose jaja u novembru i decembru, a ponovo su počinjale tek u proleće.

Šestog januara hrišćanstvo najavljuje svoju nameru da širi veru među idolopoklonicima.

Kao germanski Julfest, i Dlakave noći padaju u vreme od 25. decembra do 6. januara. Hrišćani su pokušali da to posebno vreme interpretiraju u duhu hrišćanstva tako što su 26. decembar proglasili za dan Sv. Stefana (tj. Stjepana – prim. prev).