Odiseja

„Zamisli da si Bijonse.“ Mislim da je ovo jedan od najgorih saveta koje mi je tata ikad dao. Kad je to rekao pre petnaest minuta u hodniku, pomislila sam da je doživeo maleni, maleni moždani udar. Ne shvatam kako mu je to uopšte palo na pamet. Da li zna ko sam ja? Liv je celog života živela u Stokholmu, ali je njen otac iznenada odlučio da se presele u unutrašnjost. I sad je tu. Usred ničega. Stanica na kojoj čeka autobus do škole okružena je šumom od koje se ništa drugo ne vidi. Hoće li je vozač primetiti? Neće valjda morati da maše? Ili da sedne pored nekoga… i razgovara? Polazak u novu srednju školu ni za koga nije lak. Za Liv je to, međutim, katastrofa neviđenih razmera. Sve joj je nepoznato pa se iz, inače, prilično stidljive devojke transformisala u potpunu čudakinju. A to je posebno iritantno jer Liv zna da je duboko u sebi kul. Pametna je, duhovita i visprena, samo nije u stanju da sve to izrazi. Kako da stekne nove prijatelje kada zanemi na obično ćao? Kako da skupi hrabrost da se javi novim drugovima iz razreda? Kako da podigne glavu i pogleda nekoga u oči? Dani prolaze i svaka vožnja školskim autobusom kao da je malčice lakša od prethodne. Za to, međutim, neće biti zaslužna Bijonse već Dostojevski i Kendikraš. Roman U svojoj glavi sam kul višestruko nagrađivane švedske književnice Lise Bjerbu pruža intiman uvid u zbrkane misli jedne introvertne, anksiozne tinejdžerke.

Kada kosti divljeg konja iz Mongolije stignu do Mihaila, zamenika upravnika Peterburškog zoološkog vrta, on shvata da je pred njima istorijsko otkriće. Tahi – drevni divlji konj za kog se smatra da je odavno izumro i dalje živi u mongolskim stepama i Mihail počinje da sanjari o ekspediciji u kojoj će ih uloviti i pridodati kolekciji zoološkog vrta. Ceo vek kasnije veterinarka Karin sa sinom putuje u Mongoliju kako bi vratila ova čudesna stvorenja u prirodno stanište. Posvetila je život brizi o divljim konjima i ima samo jedan san: da ih spase od izumiranja. Godine 2064. Evropa je opustošena i ljudi se bore da prežive nakon klimatskih katastrofa koje su pogodile Planetu. Iako su skoro svi njeni susedi odavno otišli iz svojih domova, Eva odbija da napusti farmu i nekoliko poslednjih divljih konja o kojima brine, posebno sada kada kobila treba da se oždrebi. Međutim, dolazak nepoznate žene na imanje učiniće da Eva preispita svoju odluku i prvi put realno sagleda budućnost svoje ćerke ukoliko ostanu na farmi. Prostirući se kroz kontinente i vekove, roman Poslednji divlji konji je dirljiva priča o opstanku, zajednici i neraskidivoj vezi čoveka i prirode. Šta nas razlikuje od životinja? Kako naši postupci utiču na druge vrste? Imamo li vremena da ispravimo greške iz prošlosti?

Kada stignu rezultati glasanja na Fejsbuku, Mirej, Astrid i Hakima zvanično postaju tri najružnije devojčice u školi, ali da li to znači da će tek tako sesti i plakati zbog toga? Pa… da. Ali ne mnogo i ne zadugo! Tri devojčice grabe svoje bicikle iz garaže i kreću na vožnju do Pariza s ciljem da upadnu na zabavu u Jelisejskoj palati i skrenu pažnju na sebe i svoj problem. Vesti o njihovom podvigu se šire i one postaju zvezde na društvenim mrežama i televiziji. Pod budnim okom nacije, devojčice će steći slavu, nova prijateljstva i samopouzdanje, a pored toga će imati vremena da usput malo (ili malo više) prezalogaje. Višestruko nagrađivani roman Klementin Bove uzbudljiva je avantura tri hrabre devojčice koje su odlučile da se suprotstave vršnjačkom nasilju i glasno kažu NE nametnutim standardima lepote.

Odmah po završetku srednje škole Elfi se zapošljava u lokalnom okeanografskom parku, gde dobija ponudu da postane trener kita ubice. Iako nema iskustva sa životinjama, veruje da je to sasvim pristojan letnji posao. Veruje, takođe, i da su životinje u parku srećne i zadovoljne: „Iskreno, ne vidim u čemu je problem. Većina ovih životinja je rođena u kavezu, nikad nisu upoznale ništa drugo, i ne vidim kako bi mogle da pate što su zarobljene. Osim toga, da li životinje uopšte mogu biti nesrećne?“ Ubrzo će saznati da ništa nije kao što izgleda. Pored Elfine perspektive iz koje saznajemo o svakodnevnom suživotu životinja i zaposlenih u parku, autorka nam pruža još jednu, mnogo mračniju, koja osvetljava užasavajuću realnost životinjske patnje u komercijalnim parkovima koji služe ljudskoj zabavi. Inspirisan istinitom pričom o orki Tilikumu, Crni Titan je roman koji je postao deo aktuelnih kampanja koje se zalažu za zatvaranje akvaparkova, zooloških vrtova i cirkusa širom sveta, suprotstavljajući se moćnoj industriji izgrađenoj na patnji inteligentnih, socijalnih živih bića kojima je uskraćeno sve ono što im je prirodno i važno za dobar život.

„Znaš li čime otpočinje sreća? Prestankom straha.“ Tomas je viđao stvari koje niko drugi nije video. Nije znao otkud to, ali tako je oduvek bilo. Tropske ribice u gradskim kanalima, kišu žaba, nesvakidašnju lepotu Elize, devojke s veštačkom nogom, ljubaznost stare komšinice koju svi smatraju vešticom. I Gospoda Isusa koji se javlja i kaže: „Gle Tomasa. Je l’ sve superiška?“ Ali, pored toga, Tomas vidi i kako njegov otac tuče majku. Zbog toga anđeli na nebu pokrivaju oči rukama i jecaju. Čak ni Gospod Isus tu ništa ne može. Ali stara gospođa Van Amersfort može. Ona će ohrabriti Tomasa da se suprotstavi nasilnom ocu i postane ono što je oduvek želeo da bude kad poraste: srećan. Knjiga svih stvari je remek-delo jednog od najpoznatijih holandskih pisaca za decu. Dobitnik brojnih prestižnih nagrada, pisan za decu ali preko potreban odraslima, ovaj roman je prelepa priča o hrabrosti, ljubavi i prijateljstvu, o razumevanju i razbijanju predrasuda. Knjiga o sreći.

Ispod Alminog kreveta stanuje sedam čudovišta.

Prvo je sićušno, ali nervozno.
Drugo je teško barem tonu i od njega se Almi stalno spava.
Treće ima ogromne oči. Stalno je posmatra. Zbog toga Alma ne može da zaspi.
Četvrto je slatko i šareno i stalno joj odvlači pažnju.
Peto je maleno ali izuzetno ubedljivo i tera je da sumnja u sve.
Šesto je tužno i stalno plače.
Sedmo se hrani Alminom ljutnjom i svakog dana je sve veće i veće.

Čudovišta se ne slažu baš najbolje. Ponekad se svađaju i smetaju jedno drugom. Ali jedno im je zajedničko: ne vole da se o njima govori. Jer znaju da nas ne mogu pobediti ako nismo sami.

Ne brini, ovo nije horor priča, mada u njoj ima strahova, mraka i čudovišta. Ovo je drugačija priča. Ona u kojoj se upoznajemo sa čudovištima kako bismo mogli da im se suprotstavimo.

"Ela Vitimer živi za Zvezdana polja, kultnu naučnofantastičnu seriju koju je nekad gledala sa ocem. Kada vidi najavu za kosplej takmičenje povodom novog filma inspirisanog serijom, odlučuje da se prijavi. Nagrada za pobednike je prisustvo čuvenom kosplej balu koji je osnovao njen pokojni otac i susret sa glumcem koji u filmu igra njenog omiljenog junaka, princa Karmindora. Iako je nezadovoljna izborom glumca, Ela će iskoristiti očev stari kostim koji je pronašla na tavanu i novac koji je uštedela radeći u Magičnoj bundevi, pokretnom kiosku sa hranom. Mora pobediti na takmičenju, ali kako? Maćeha je sigurno neće pustiti da ide a njene grozne polusestre žele da odu na bal samo da bi upoznale veliku filmsku zvezdu.

Mladi glumac Darijen Friman obožavao je susrete fanova... a onda je postao zvezda. Sada ti susreti podrazumevaju beskonačno davanje autograma i ne baš prijatne razgovore. Uloga Karmindora bila mu je najveća želja, ali stari fanovi Zvezdanih polja odmah su ga otpisali kao još jednog lepuškastog glupana. Bliži se kosplej bal i Darijen počinje da veruje da su u pravu... a onda upoznaje devojku koja će ga uveriti da greše.

Moderna Pepeljuga Ešli Poston savršen je roman za svakoga ko se makar jednom osetio kao autsajder."

Шетње Адом заокружују београдски триптих Споменке Крајчевић, који је отворила књига Калемегдан изблиза (2008) а прославила књига Кругом двојке (2010). Путописи се обично пишу о далеким, егзотичним пределима, међутим, Споменка Крајчевић показује да се може путовати и по родном граду, по вертикали и хоризонтали — кроз његове пределе, његову историју, легенде, архивску грађу, одсјаје у свести посматрача. Уместо путописцу, пролазнику, град се овде открива пажљивом, стално присутном посматрачу, шетачу који упија познате пределе, истражује његове слојеве и гради нове, сопственим доживљајима или домишљањем. Призори су покретач прича које не морају имати никакве везе с реалношћу осим варнице које су упалиле у свести шетача. Управо су те кратке прозне цртице, књижевна надградња фактографске грађе, оно што очарава у књигама Споменке Крајчевић. Тек наговештене у делу Калемегдан изблиза, раштркане по Кругу двојке, заблистале су у књизи Шетње Адом.

Bjanka Picorno smatra se najznačajnijim savremenim italijanskim piscem za decu i mlade, a roman Francuska dadilja njenim najozbiljnijim delom i, po mnogima, vrhuncem njenog stvaralaštva.
U Francuskoj dadilji, Bjanka Picorno piše sopstvenu verziju Džejn Ejr: sporedni ženski likovi, koji su u originalnom romanu Šarlote Bronte bili u zapećku a ponekad čak i posmatrani s prezirom, u savremenoj obradi priče postaju heroine, u čije su sudbine upereni reflektori i kojima je pružena prilika da ispričaju svoje priče iz drugačije — feminističke, socijalno osvešćene i revolucionarne perspektive.
Izvorno namenjen omladini, roman Francuska dadilja postao je moderni klasik, čitan i hvaljen među svim generacijama.

Svet se promenio. U neodređenoj budućnosti, Engleska je savršeno uređena zemlja u kojoj je ljudska sudbina postala mnogo izvesnija. Napredna tehnologija olakšava svakodnevno funkcionisanje, ali i donošenje važnih odluka. Vlasti posle pete godine uzimaju decu od roditelja, odgajaju ih, biraju im zanimanja u skladu sа sposobnostima, biraju im partnere s kojima će dobiti najuspešnije potomstvo. Ljubav, želje, kao i sve ostalo što nema racionalno opravdanje ili upotrebnu vrednost, smatra se zastarelim, suvišnim i nebitnim. Na ljudima je samo da budu poslušni i revnosno ispunjavaju svoje dužnosti. Čak se i buntovništvo može upotrebiti za opšte dobro: oni koji vole da postavljaju pitanja i koji ne misle da su stvari onakve kakvima se čine na prvi pogled mogu postati, na primer, odlični detektivi.
Luk je u šesnaestoj godini postao zvanično najmlađa osoba kojoj je uspelo da se kvalifikuje za forenzičkog istražitelja. Nije stigao to ni da proslavi kad ga je njegov mobilni asistent, robot Malk, obavestio da im je dodeljen prvi slučaj. Učenik Lukove škole ubijen je pod nerazjašnjenim okolnostima. Čini se da je ubica ne samo vešt strelac već i da odlično poznaje kriminalističku proceduru i školske tajne, da se razume u računare i biologiju, pa ne ostavlja tragove za sobom, osim nekoliko koji vode — pravo ka Luku… To što je u svom prvom službenom slučaju osumnjičen upravo on sam, nije najveća briga u Lukovom životu: Komitet za uparivanje doneo je odluku da će on i njegova devojka Džejd biti upareni s nekim drugim ljudima i živeti na različitim krajevima zemlje. Neke stvari se ipak ne mogu dozvoliti… Nameštaljku – prvu knjigu u sedmodelnom serijalu Tragovi – organizacije USBBY (Američki ogranak IBBY) i Children’s Book Council proglasile su najboljom internacionalnom knjigom za mlade za 2006. godinu.

Rodija Dojla, jednog od najznačajnijih savremenih irskih pisaca, proslavila je Bukerova nagrada za roman „Padi Klark, ha, ha, ha", ali i kultni filmovi snimljeni po njegovoj „Beritaun trilogiji" — „Posvećeni" Alana Parkera, i „Kopile" i „Kombi" Stivena Frirsa. Dojlova proza prepoznatljiva je po izraženoj dramskoj strukturi, bez klasične naracije i sa obiljem živopisnih, majstorski oblikovanih dijaloga, kojima prvenstveno i duguje književni uspeh. Zamišljena kao priča o suočavanju s gubitkom voljenih, knjiga „Putovanje kroz noć" pretvorila se u apoteozu duboke i neuništive veze sa ženskim korenima. U ovoj lirskoj drami, Dojl uspeva da nepretenciozno, duhovito i, istovremeno, dirljivo, dočara ključne trenutke u životu četiri generacije žena jedne irske porodice.

Jovana i Tara provode zimski raspust kod jedne vesele porodice u Grockoj. I dok okolna brda dremaju pod debelim snegom, a Dunav gleda svoja posla, u kući se odvija drama. Kad vaga pokaže pola kilograma više, neko nestaje iz kuće, neko dolazi do zapanjujućeg saznanja kopajući po Internetu, jedan pas po prvi put prenoći u toploj kući, a jedna devojka se bori sa zmijom u stomaku. Negde pored Save, događa se nešto veoma slično, ali mnogo strašnije… Jasminka Petrović se ponovo hvata u koštac s teškom i važnom temom i bojeći tinejdžersku svakodnevicu lekovitim humorom, još jednom dokazuje da se nalazi u samom vrhu srpskog stvaralaštva za decu i omladinu.

«Zalan je bio toliko zauzet stripovima, školom, gađanjem devojčica
bubama i ostalim stvarima važnim u životu svakog dečaka, da nije ni primećivao šta se dešava oko njega. A onda se jednog dana na njegovim
vratima pojavio misteriozni starac i otvorio mu oči: neko je njegove roditelje
zamenio bednim, ravnodušnim kopijama. I ne samo njih: stanovnici
Kockograda otimaju i zamenjuju replikama ljude, životinje, oblake,
jezera i šume. Zmajevi, patuljci, vilenjaci i ostala drevna stvorenja ionako
su neprimetno nestala sa ovog sveta, njih su prosto porobili, i ne trudeći
se da ostave zamenu. Ako se ovako nastavi, Kockograd će usisati sav život
i lepotu sa ovoga sveta i uništiće sve što ljudi još nisu uništili. Zalan
pristaje da pomogne starom Stonošcu da spase svet, a kako i ne bi, kad je to jedini način da izbavi svoje roditelje. Dečak se ukrcava u njegovu
pokretnu kuću, koja krije bezbroj soba, tajni i lepota, i zajedno kreću u potragu za Kockogradom, gradom koji treba pobediti.
Roman Kockograd proglašen je najboljom mađarskom knjigom za mlade 2011. godine i osvojio je Aranyvackor, Golden Nubbin Prize.»

Adel vozi školski autobus kroz predivne planinske predele francuske oblasti Ardeš. Dok skuplja đake po raštrkanim farmama i posećuje mesta na kojima je provela detinjstvo, prepliću se svakodnevni događaji koji dočaravaju spori ritam života na planini, i njena sećanja koja će razotkriti tajnu kako to da je niko ne prepoznaje u rodnom kraju. Adel je trans žena koju posle operacije prilagođavanja tela rodnom identitetu odbacuje brat s kojim je bila posebno bliska posle smrti roditelja. On njenu transformaciju doživljava kao gubitak starijeg brata, i ne može da prihvati činjenicu da umesto njega ima sestru. Njihov odnos je centralna tema romana, a i Adelinog života, koji joj deluje nepotpuno i okrnjeno bez bratovljevog prihvatanja. Roman Mladi trogloditi osvojio je 2009. godine Evropsku nagradu za književnost (EUPL).

Da li možete da zamislite svet bez pčela? Roman Maje Lunde uznemirio je ceo svet mračnim upozorenjem o sudbini planete koja je neizbežna ukoliko dozvolimo da pčele izumru kao vrsta. Spajajući prošlost, sadašnjost i budućnost „Istorija pčela” plete epsku priču o tri generacije pčelara i izazovima sa kojima se susreću u pokušaju da obezbede što bolji život svojoj deci. Vilijam, biolog koji živi u Engleskoj s kraja 19. veka, ima ideju o revolucionarnoj košnici koja će zauvek promeniti pčelarstvo i upisati njegovo ime u istoriju; Džordž, savremeni pčelar iz Amerike u neverici posmatra svoje košnice iz kojih pčele kao da su isparile; Tao, Kineskinja koja 2098. godine, kada su pčele odavno izumrle, živi od oprašivanja cveća, žrtvovaće sve što ima kako bi pronašla nestalog sina. Dirljivi ekološki triptih Maje Lunde ima univerzalni značaj. Klimatske promene i ljudska nebriga svakodnevno nas dovode korak bliže propasti. Iza autorkine sablasne, ali i otrežnjujuće, vizije planete bez pčela krije se snažna priča o neraskidivim vezama roditelja i dece, čoveka i prirode, kao i odgovor na pitanje kako se odnosimo prema svetu u kojem živimo i kakvu budućnost ostavljamo svojoj deci.

Dani, nagrađivana zbirka luksemburškog autora Gasta Grebera, sadrži devet kratkih priča koje opisuju po jedan dan koji predstavlja prekretnicu u životu njegovih junaka. Ponekad se život junaka nepovratno menja zbog nekog traumatičnog događaja, a ponekad zbog duboke spoznaje o sebi ili svetu. Junake, ljude različite u svakom pogledu, povezuje jedino savremena luksemburška realnost: iako su teme opšte, stiče se utisak da se priča na taj način mogla odigrati jedino u Luksemburgu, i da su je tako mogli proživeti jedino građani te zemlje. Zato je ova knjiga odličan način da se upozna njihov način života i, istovremeno, da se stekne uvid u najbolju literaturu pisanu na luksemburškom jeziku u 21. veku. Zbirka Dani osvojila je 2014. Luksemburšku nagradu za knjigu godine, a 2016. Evropsku nagradu za književnost (EUPL).