Peljevin generalno važi sa fensi pisca i to s razlogom. Zvanično je najzanimljiviji pisac savremene ruske književnosti, a i genijalan je. Meni on, ipak, ne leži preterano. Ne mogu nikad do kraja da se udubim u štivo koje nije nastalo kao posledica makar suptilne kritične energije.Peljevin ima raskošnu deskripciju, imaginaciju, filozofiju i naraciju, razbacuje se intelektom… Ali ne voli. Ili bar tako deluje iz mog ugla čitateljke. Kao da je operisan od strasti u procesu gotovo matematičkog nizanja reči. Čak ni ne mrzi. Jednostavno postoji.No, svako ko želi da se podseti koliko je ovaj svet čudno mesto i koliko je kaleidoskop svetova u koji smo uvučeni apsurdan i šaren, ne bi trebalo da propusti ovu zbirku priča.
