Laguna

Autor kultnog epskog serijala Kosingas

Zadrhti sunce, zaječi zemljo: Grad je pao!

Opsada koja je rešila konačnu sudbu Carice gradova.

Roman Sveti rat za Carigrad čitaoce vodi kroz vekove — od slavnih trenutaka prestonice Vizantijskog carstva i povratka Pravog krsta do strašnih opsada koje su pretile da unište srce hrišćanstva. Aleksandar Tešić pripoveda epsku priču o požrtvovanosti, hrabrosti i veri.

Carigrad, grad bogate istorije i kulturnog nasleđa, bio je poprište sukoba velikih sila — hrišćanstva i islama. Na njegovim zidinama se 1453. odigrao poslednji krvavi megdan cara Konstantina Dragaša i sultana Mehmeda. Dok se dve vojske danima sukobljavaju i pokušavaju da nadmudre jedna drugu i pobede, unutar crkvenih zidova odvijaju se dramatični događaji koji će oblikovati budućnost celokupne civilizacije.Sa izuzetnom posvećenošću detaljima i živopisnim i dinamičnim prikazima bitaka, autor oživljava herojsku borbu za očuvanje i opstanak jednog od najvažnijih gradova sveta. Ovo nije samo istorijski roman već je istovremeno dirljiva, potresna saga o ljudima koji su sopstvenim nesebičnim žrtvovanjem ispisali stranice istorije.

Sa izuzetnom posvećenošću detaljima i živopisnim i dinamičnim prikazima bitaka, autor oživljava herojsku borbu za očuvanje i opstanak jednog od najvažnijih gradova sveta. Ovo nije samo istorijski roman već je istovremeno dirljiva, potresna saga o ljudima koji su sopstvenim nesebičnim žrtvovanjem ispisali stranice istorije.

„Podignut na razmeđi kontinenata, svetova i civilizacija, Konstantinov grad je vekovima ponosno prkosio valovima mora i vremena, i bio srce i duša carstva. Nakon jedanaest vekova slave osvanulo je jutro u kome je najviši bedem hrišćanske vaseljene morao da padne. Roman govori o jednom od najdramatičnijih događaja u istoriji Evrope kada je ovaj grad svojim mačem branio car Konstantin, jedanaesti po redu ovog imena i poslednji koji je sedeo na tronu drevnog carstva. Majstorskim stilom Tešić je uhvatio svaki detalj ove epohalne drame, od reči drevnog proročanstva Konstantina Velikog i junaka koji su se istakli tokom odbrane, do zamaha i odsjaja sečiva pobedničke sablje.“
— Marko Aleksić

Briljantan roman o jednoj zemlji, jednom ratu i jednoj izgubljenoj mladosti

Dečje knjige nisu ga više zanimale. Sva Sokolova oka i Lastavičja krila iz indijanskih priča činila su mu se nekako lažna i nevažna. Vukove pesme govorile su mu o nečem isuviše dalekom i prošlom. Rat se tamo prikazivao u blesku oružja, u zveketu oklopa, u lepršanju čekrkli čelenki, u belim čadorima, u zlatnim jabukama i samurovim dolamama; noću je mesec plovio nad krvavim razbojištem po kome leže kao da spavaju pali junaci. Rat koji je Nenad znao bio je siv, bez lepote, zarastao u blato, trulog mesa koje se raspada u mirisu karbola, rat gladi, tifusa, cenzure…

Branimir Ćosić je romanom Pokošeno polje ostavio potresno svedočanstvo o stradanju civila i srpske vojske tokom Prvog svetskog rata, ali i upečatljivu sliku Beograda tridesetih godina 20. veka. Prvi deo romana je pretežno autobiografski i oslikava sve užase i surovost rata viđenog očima prerano sazrelog dečaka Nenada Bajkića. U drugom delu Nenad je odrastao i kao novinar jednog prestoničkog lista opisuje stresan rad u redakciji i beskrupulozno bogaćenje kapitalista. Ćosić je pisao vešto, smelo i bez zadrške. Kritički je sagledavao svet, uviđajući opšte moralno posrnuće i nestanak empatije.

„Ćosić je napisao roman kojim je objasnio sve razloge i sklonosti padu ratom osakaćenog srpskog društva. Pokošeno polje je lična a ujedno srpska istorija Velikog rata i godina koje su usledile. Sačuvana je autorova Knjiga rada i u njoj nedoumice oko naslova ovog romana: Osvajači, Nesrećnici, Kuća od karata i naposletku Pokošeno polje. Kada bi se čitali kao strofa, ova četiri naslova bili bi najkraća i najtačnija pesnička istorija jednog naroda i jednog veka.“
— Čedomir Antić

A možda i nije prava ljubav kada kažem da si moje najmilije; ljubav je to što si moj nož kojim kopam po sopstvenoj duši.

Franc Kafka je upoznao novinarku Milenu Jesensku u Pragu 1920. godine. Bio je u društvu zajedničkih prijatelja i tokom razgovora ona je predložila da prevede dve njegove priče na češki. Milena je živela u Beču, Kafka u Pragu. Mnogo toga ih je razdvajalo: ona je bila nesrećno udata i mlada, a on stariji, bolestan i još uvek veren. Prva pisma su kurtoazna: njih dvoje pišu o svom zdravlju, okolini, književnim člancima, prevodu Kafkinih priča. Malo-pomalo, ton se menja, potreba da razmenjuju vesti jedno o drugom potpiruje patnju zbog razbuktale strasti.

Kafkini dnevnici su predočili istinsku dubinu tog prijateljstva, ali je u njima samo nagovešteno ono što nam otkrivaju pisma, koja se čitaju kao ljubavni roman, ali i izliv očajanja, blaženosti, samooptuživanja i samoponiženja. Zahvaljujući njihovoj izrazitoj neposrednosti i intimnom tonu, ova knjiga pruža uzbudljiv čitalački doživljaj.

Povodom sto godina od Kafkine smrti, Pisma Mileni u novom prevodu Maje Anastasijević, otkrivaju nam ličnost pisca čija je proza utisnula dubok trag u književnost XX veka.

„Po neumoljivosti s kojom otkriva ljudsku veličinu i slabost, strast i kukavičluk, ovo životno svedočanstvo može da se svrsta u red s Rusoovim Ispovestima.“
— Die Welt

„Osim lepote samih pisama, ovo je najznačajniji ključ koji imamo za razumevanje Kafkinih romana i priča.“
— New York Times

„Pisma Mileni Franca Kafke spadaju u najlepše domete književnosti.“
— Die Zeit

Hipnoza jedne ljubavi
i najnovija drama
Udovica živog čoveka

Drame 5 U ovoj, petoj knjizi Kovačevićevih drama objavljuje se prvi put njegova najnovija crna komedija Udovica živog čoveka, priča o porodičnom nasilju, nasilju nad ženama, univerzalna priča prisutna u svim segmentima društva. Uz to, čitaoci će imati priliku da uživaju u tekstu lirske drame Hipnoza jedne ljubavi, kao i najpopularnijeg i najčešće izvođenog Kovačevićevog komada Profesionalac, drame o piscu i njegovom uhodi, penzionisanom policajcu, koji ga je tajno pratio godinama… Komad je nastao, kako nas sam autor obaveštava, pošto ga je svojevremeno pozvao telefonom „zabrinuti čovek iz inostranstva“, a razgovor je uskoro počeo da liči na razgovor sa islednikom u policijskoj stanici…

„Porodična razorenost i disfunkcionalni odnosi među njenim članovima u drami Profesionalac prerastaju u društveno-politički sukob naših i vaših i vode ka potpunoj odrođenosti protagonista… Navedeni sukob dokazuje prisutnost protivrečja ideologije i čoveka, pojedinca koji pokušava da se izbori sa sistemom, ali bezuspešno, jer ta borba podseća na atmosferu Procesa koji će neminovno biti dugovečan i poražavajući, što se i obistinilo.
— Zorana Z. Ćupić

„Profesionalac je smešna, tužna i u svakom slučaju uznemirujuća komedija u kojoj se prepliću uzdržani optimizam prema raspadu stare diktature sa neizvesnom budućnošću. Komad obiluje kafkijanskim, grotesknim humorom…“
— Times

„Iako je Profesionalac politički obojen komad, u pitanju je predivna priča, koja može biti podjednako pogodna za svaki medij. Priča o dva čoveka, dve volje, dve duše koje u sebi nose tragediju, humor, beznađe i ljudskost — univerzalna je tema. Zaista sam uživao.“
— Robert Redford

Sto je postavljen za ponoćnu gozbu. Poslužite se.

Sve je počelo pre petnaest godina.
Zapamtite, prošlost možete da krijete, ali ne i da sakrijete…

Dobro došli na otvaranje Dvorca, najnovijeg i najtraženijeg luksuznog odmarališta, za koji se nemilice trošilo pri restauriranju da bi ugođaj gostima bio potpun. U vazduhu se oseća miris đumbira i grejpfruta i još nečeg na prvi mah poznatog… Pažljivo odabrani gosti, stari prijatelji i zakleti neprijatelji, bezbrižno uživaju u letnjoj večeri uz čašicu alkohola i neobavezno ćaskanje, dok beskrajni bazen svetluca na mesečini… A oko Dvorca i savršeno pokošenog smaragdnog travnjaka prostire se drevna šuma prepuna tajni. Frančeska Medouz, vlasnica Dvorca, poput vile nemo posmatra goste i uživa u pažnji koju dobija od prisutnih zvanica. Idilični vikend na bajkovitom posedu prekidaju nezvani gosti, ali i nemili događaji.

„Prepuno zanimljivih zapleta i obrta… Savršena knjiga za ljubitelje misterija i serije Beli lotos.“
— Skimm

„Prožet mračnim humorom, s prepoznatljivim zapletima i nezaboravnim likovima, Ponoćna gozba je dosad najbolje delo koje je Lusi Foli napisala.“
— Kris Vitaker

„Ponoćna gozba ima sve što želite od jednog trilera.“
— Harper’s Bazaar

„Prepuno osećanja.“
— City of Words

Arsen Korbin nema nameru da se oženi iz ljubavi. Njegova verenica je oduvek bila sredstvo za postizanje cilja, žena koju je želeo da osvoji, senka prošlosti s kojom se borio. Ali kada ona iznenada pogine, Arsenov veliki plan se raspada.

U šoku zbog njene iznenadne smrti, dok se nosi sa tugom i pitanjima na koja nema odgovore, Arsen se zbližava sa Vinifred Eškroft, koja dobija dugo željenu ulogu u predstavi Galeb u njegovom teatru. Spajaju ih tragedija i izdaja, no problem je u tome što se Arsen i Vini ne podnose. Nimalo.

Uprkos početnoj netrpeljivosti, njihova zajednička bol i traganje za istinom zbližavaju ih na neočekivane načine. Vini polako spušta gard pred razdražljivim milijarderom. Počinje da ceni njegovu duhovitost i neobičnu naklonost prema astronomiji. A Arsen, koliko god da je ciničan, sve više poštuje njenu posebnu ličnost.

Mogu li i pored otkrića mračnih porodičnih tajni da pronađu iskupljenje u međusobnoj neželjenoj privlačnosti? Ili će se njihovi putevi zauvek razdvojiti pod pritiskom prošlih grešaka dok se bore između ponovnih izdaja i nade za novi početak?

„Opsesija, izdaja, ljubav i tajna. Fenomenalna knjiga.“
— BookBistroBlog

Jedan od najboljih britanskih romana svih vremena

Bliži se vreme kada će ovi monolozi postati dijalozo. Nećemo uvek odzvanjati kao gong posle udara, kad god u nama odjekne neka senzacija. Deco, naš život je bio kao gong koji odzvanja; buka i hvalisanje; udarci po potiljku u bašti.

Originalan i izuzetno poetičan roman Talasi smatra se remek-delom Virdžinije Vulf. Kroz niz povezanih unutrašnjih monologa šestoro prijatelja pratimo njihovo odrastanje. Njihovi likovi se suptilno razotkrivaju kroz razmišljanja o sebi i drugima, počev od dečje igre kraj mora, preko školovanja i stasavanja, do suočavanja sa smrću voljenog prijatelja Persivala, a onda i sa sopstvenom zrelošću. Ispresecane živim opisima mora u različito doba dana, lične pripovesti se spajaju u poetsku tapiseriju ljudskog iskustva.

Uprkos svojoj eksperimentalnoj formi, Talasi su doživeli komercijalan uspeh i oduševljene pohvale kritike čim su objavljeni 1931. godine, a danas se smatraju najambicioznijim romanom Virdžinije Vulf, koji njene modernističke narativne tehnike prikazuje u najboljem svetlu.

„Sav okupan svetlom, blistav i uglačan, istovremeno neverovatno tačan i suptilno konotativan. Besprekoran i istančan senzibilitet u jeziku i raspoloženju izraz su istinske poezije.“
–New York Times

„Ona je činila s rečima ono što je Džimi Hendriks radio na gitari.“
–Majkl Kaningem

Od autorke bestselera prodatih u više od milion primeraka

Skandalozna istorijska seksi romansa

Neke tajne su suviše skandalozne da bi se o njima ćutalo.

Frenk Melrouz je ženskaroš koji više voli lagodan život od porodičnog posla. Pa ipak, u prilici je da štamparsku imperiju svog oca uzdigne na nacionalni nivo. I to bi rado učinio da mu pažnju ne odvlači zanosna Taja Vinters.

Nakon Frenkovog susreta s drumskim razbojnicima, od njega se očekuje da za očeve novine razotkrije ko pustoši po ulicama Londona, ali njegovi besni sukobi sa Tajom nastavljaju da ga usporavaju. Štaviše, siguran je da im je razbojnik pred nosom, ali i da će razotkrivanje njegovog identiteta ugroziti ne samo Taju već i njegovu porodicu…

Priča o zabranjenoj ljubavi koja stihijski ukida sve razborite odluke, pravila pristojnog ponašanja i porodična očekivanja smeštena je u London iz regentskog doba, što joj daje neodoljiv starinski šarm. A okruženje regentskog vremena ne znači da nema vrelih scena, naprotiv…

„Džodine seksi scene progoreće stranice knjige.“
— Publishers Weekly

Obrazovanje budućih lidera kroz igru

OTKLJUČAJ SVOJ TALENAT — POSTANI LIDER

Planeta talenata je knjiga koja motiviše i ohrabruje u potrazi za sopstvenim talentom. Na putu do liderskih pozicija svako od nas se susreće sa brojnim dilemama, izazovima, nesigurnošću i pitanjima, a ova knjiga će vam pomoći da se usmerite, organizujete, motivišete i ohrabrite u koracima do uspeha.

U knjizi ćete pronaći inspirativne priče koje prate različite junake dok otkrivaju svoju darovitost. Svaka priča nosi poruku koja čitaocima pruža uvid u suštinu talenta, kao i u brojne načine na koje se talenti mogu razviti i negovati. Kroz teoriju i praksu, knjiga vas vodi kroz igre i aktivnosti koje omogućavaju svakome da prepozna svoju jedinstvenost i svoje sposobnosti, i da ih dalje razvija.

Ovaj izuzetni vodič namenjen je svima koji žele da otkriju svoj talenat ili da pomognu u njegovom otkrivanju kod drugih, bilo da su u pitanju sportisti, umetnici, vaspitači, studenti, mladi preduzetnici ili drugi koji teže ličnom i profesionalnom razvoju. Takođe, knjiga je dobar vodič i roditeljima jer im daje brojne primere kako da otkriju talente svoje dece kroz igru i kako da im pospeše razvoj.

Osim motivišućih priča, u knjizi se razvijaju i modeli i metode koji podržavaju razvoj empatije, socijalne inteligencije i pripremu dece da postanu lideri u digitalnom dobu.

Planeta talenata dolazi nam iz pera dr Aleksandra Ignjatovića Pertinija, internacionalnog lidera i kreatora inovativnih edukativnih programa, sertifikovanog na Harvardu, koji poručuje da svako na planeti poseduje talenat i poziva nas da ga otkrijemo.

Kada su palata i ceo dvor stavljeni pod krov… Kada su za sovama i ševama, kragujima i senicama, zaista stali da pristižu i kosovi u jatima… Kada su sve te ptice na beogradskom Gornjem gradu od ostataka stogova slame, začinskog i lekovitog bilja, kao i od preostalih pramenova vune, počeli da svijaju gnezda… Dakle, tek tada je protomajstor Petar lično despotu Stefanu Lazareviću predao one svoje lestve, kao da mu daje veleban, zamašan ključ. Rekao je:

— Od mene toliko…

Despot Stefan i Konstantin Filozof su još te prve noći, sa prozora dvorane za prijeme, gledali vatrene stogove u ravnici preko Save i Dunava. Dvor je bio useljen, ali kao da je samo to nedostajalo da u njemu počne da se živi.

Svih devet prozora su bili otvoreni. Gospodar i učitelj su stajali čas kraj jednog čas kraj drugog i posmatrali poplašćene plamenove, izvijene trine iskri koje se negde gore pridružuju zvežđu.

Šta je prethodilo izgradnji dvora despota Stefana Lazarevića u Beogradu, ko je bio „lutajući protomajstor“ Petar, romejski graditelj palata u Konstantinopolju, Veneciji i Sirakuzi, koji je s preporukama stigao u despotovu prestonicu, kako je putovao Mediteranom venecijanskim galijama i kako je tekla izgradnja dvora — otkriće čitalac u novom romanu Gorana Petrovića, koji hronološki prethodi romanu Ikonostas.

Palata je još jedna priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.

Knjiga koja će vam promeniti život.
Prodato u preko 1.500.000 primeraka.

Dokle biste išli da biste spasli prijateljicu?

Mael, finansijska direktorka jednog startapa u jeku razvoja, živi u nezaustavljivom ritmu; njen život svodi se na posao, luksuz i teretanu. Njeni snovi… koji snovi? Taj dobro organizovani život ne ostavlja joj prostora za snove; sve do trenutka kada je njena najbolja prijateljica Roman ne zamoli za ogromnu uslugu. Pitanje života i smrti.

Iako sumnjičava, Mael nevoljno prihvata zadatak. Odlazi u Nepal gde prolazi put inicijacije penjući se na vrhove Anapurne.

Kada ova mlada žena postane svesna da stvarnost možda i nije ono što su je oduvek uveravali da jeste… počinje njena prava potraga.

Uz nove doživljaje i poznanstva koja će iz temelja uzdrmati ceo njen život, Mael će spoznati tajnu istinske sreće i preobraziće svoj život. Ali hoće li spasti svoju prijateljicu?

Kroz zapanjujuća iskustva prepuna skrivenih značenja, ona postepeno popušta kontrolu i dozvoljava univerzumu da joj se obrati, omogućavajući joj da otkrije sebe i pronađe put hrabrosti, ravnoteže i istinske sreće.

„Treba sami u sebi da pronađete mesto na kom ništa nije nemoguće.“
— Dipak Čopra

„Ova knjiga je beg za sebe i ka sebi. Nežan, ličan trenutak razgovora sa svojim egom, ljutnjom i strahom. Knjiga koja nas vodi putem sadašnjeg trenutka i spokojstva.“
— musiculture.fr

Razgovori pisca i glumice

Ja sam Dobrotu doživeo u stravičnosti nacističkih logora, ona je uticala na razvoj moje ličnosti i zato iz mraka tog iskustva pokušavam da razumem ljude, a pritom imam na umu šta je korisno za njihovo traumatično saznanje o svetu nepravdi u kome živimo. U kome, po meni, značajnu prednost imaju ratovi kao vrhunsko Zlo.

„Posle sjajnog, uzbudljivog i potresnog autobiografskog romana Semper idem objavljenog posthumno, sada smo dobili još jednu izuzetnu i dramatičnu ispovest pisanu u obliku dijaloga, razgovor između Đorđa Lebovića i njegove supruge, glumice Zlate Lebović. Iz ovog razgovora možemo saznati mnogo nepoznatih detalja o Lebovićevoj porodici, njegovom odrastanju, ali takođe i o užasima u jednom od najstrašnijih logora smrti, o tome kako su nastale njegove antologijske drame i priče, priče o životu i smrti, o dobru i zlu, sve ispričane bez patetike, bez apstrakcija, duboko životne, neporecivo istinite. Zlata Lebović je u mnogome zaslužna za ovaj potpuni i uzbudljivi portret Đorđa Lebovića. Postavljala je prava pitanja, kao obavešteni poznavalac, životni saputnik, ravnopravni sagovornik, mnogo više od običnog hroničara, neko ko je sa Đorđem vezao svoj život, svoja uverenja, svoju ljubav.
Dragocena, vredna knjiga koja doprinosi da se još bolje razume ukupno delo Đorđa Lebovića. Knjiga koja opominje na tragične ljudske sudbine u 'mračnim vremenima', vremenima koja dođu i prođu, ali se uvek mogu vratiti.“
— Filip David

„To što svedoči Đorđe Lebović s onu stranu groba, živ je argument, i za one najskeptičnije, da život vredi živeti, čak i protiv okolnosti i da je mogućno, što je možda u ovoj knjizi, najdragocenije — prikloniti se Dobru okružen čak i najvećim Zlom u istoriji čovečanstva.“
— Jovan Ćirilov

Od autorke bestselera Frida Kalo i boje života

Velika priča o ljubavi i slobodi

Ja sam svoja sopstvena muza!

Leto 1938. Frida Kalo ima prvu samostalnu izložbu u Njujorku. Uspeh je ogroman i njeno ime se slavi u umetničkom svetu Menhetna. Frida je dostigla prekretnicu u svom životu. Konačno počinje da bude priznata kao slikarka, a ne samo kao supruga poznatog Dijega Rivere.

U ovoj novoj fazi Frida se susreće s fotografom Nikolasom Marijem, s kojim doživljava strastvenu ljubav. Ali Nik traži nešto naizgled nemoguće od nje i Frida mora otkriti šta zaista želi — u umetnosti i u ljubavi.

Sa izuzetnim znanjem i istančanom osetljivošću, Karolin Bernard otkriva stranu Fride Kalo do sada nepoznatu širokoj publici. Ja sam Frida je roman koji vas vodi kroz vrtlog emocija, umetničkog trijumfa i strastvene ljubavne priče jedne od najvećih svetskih ikona.

Novi roman iz zaostavštine pisca kultnog romana Dorotej

Duhovit, ironičan, leksički prebogat roman stiže nam iz zaostavštine Dobrila Nenadića, poznatog ariljskog malinara i plodnog romansijera koji se poput meteora vinuo u književne vrhove novije srpske književnosti već svojim prvim romanom Dorotej.

Njegov poslednji roman Bekstvo iz raja predstavlja neku vrstu Nenadićevog testamentarnog omaža rodnom selu, a šire i metaforično — svom narodu, kojeg su u prošlom veku, kao i u ovom romanu, zadesila razna čuda: rat, „oslobođenje“, Informbiro, posleratni otkup, socijalizam i otrežnjenje, pa ljubav, zavist, komšijske čarke i seoske legende, sve ono što tvori socijalnu dramu istorijske i političke realnosti u kojoj se narod našao u XX veku. Sažeti, mudri i nepogrešivi sudovi Nenadićevih junaka o svojoj mahom tragičnoj sudbini čine još uverljivijim glas pripovedača: kao da naracija teče iz vekovnog kolektivnog glasa koji nastavlja da vedro i uspravno nadživljava nedaće što ga neprestano progone.

„Čitljiva rečenica i zavodljiva priča ostajali su nepromenljivo u osnovi Nenadićevog romanesknog sveta koji se tematski kretao između srpskog srednjeg veka i humorno-satirične slike provincijskih karaktera i mentaliteta.“
— Gojko Božović

„Nenadićeva rečenica ima intenzitet usmenog kazivanja, puna je kolokvijalnih idioma, potom retkih reči, arhaizama i lokalizama. Pisac ume da uposli jezik tako da on ponekad preuzme inicijativu, pa priča postaje zavodljiva na jedan gotovo organski, fiziološki način, neprestano podstican pitanjem ’šta je bilo dalje’. Ne treba zaboraviti ni pripovedačev dar za humorno, kadikad i karikaturalno-sprdačko predstavljanje likova, što neposredno proishodi iz duha podneblja, iz onoga tipa kulture kojem Nenadić rođenjem pripada, a izdašno se naslanja i na najbolju tradiciju srpskog realizma.“
— Mihajlo Pantić

Jednom rečju, dragi moj, tajna bogatstva u književnosti ne leži u radu, nego u tome da se iskoristi tuđi rad.

Puna dva sata u Lisjenovim ušima sve se uređivalo novcem. U pozorištu kao u knjižarstvu, u knjižarstvu kao u uredništvu lista, o umetnosti i o slavi nije bilo govora. To kretanje velikog klatna, koje se zove Novac, udaralo ga je po glavi i po srcu razbijajući ih u komade (…) Setivši se večeri provedenih sa drugovima iz Ulice četiri vetra, jedna suza zablista u pesnikovim očima.
— Šta vam je? — upita ga Ejen Lusto.
— Vidim poeziju u blatištu — reče on.
— E, dragi moj, vi još imate iluzija.

Kroz priču o Lisjenu Šardonu, mladom pesniku iz Angulema koji očajnički pokušava da uzgradi ime u Parizu, Balzak maestralno prikazuje pogubnost provincijskih ideala i dvoličnost aristokratskog društva. Zgodan i ambiciozan, ali naivan, Lisjen u prestonicu dolazi s velikim očekivanjima da bi ga ubrzo porazila surova pariska realnost.

Uskraćen za društveni položaj za koji misli da mu pripada, Lisjen će ubrzo svoje težnje ka visokoparnoj poeziji zameniti lešinarskim novinarstvom, a njegov sve dublji moralni pad zapretiće da mu ugrozi život…

Napisan između 1837. i 1843, roman Izgubljene iluzije možda bolje od bilo kog drugog od preko devedeset autorovih romana otkriva prirodu i veličinu Balzakovog genija.

„Izgubljene iluzije tragikomičan su herojski spev o tome kako kapitalizam prožima duh. Tema romana je ovo: književnost postaje roba (a s njom zajedno i svaka ideologija).“
— Đerđ Lukač

Ovo literarno delo je napisao engleski pisac Čarls Latvidž Dodžson pod pseudonimom Luis Kerol. Priča govori o devojčici Alisi koja kroz zečiju rupu pada u svet fantazije, među neobična antropomorfna bića. Pojedina bića na koja nailzi su Beli zec, Ludi šeširdžija, Češirski mačak, ptica Dodo, Gusenica, kraljica i kralj Srca itd.

Kraj je samo početak…

Ako smo ovu knjigu u vremenima njenog nastanka gledali kao naučnu-fantastiku, danas možemo da je posmatramo kao blisku budućnost.

„Zemlja se zvala Arnos. Opet je 1999, i mladić Arno čeka devojku Marie-Louise na pašnjaku koga je zvao Zeleni Kraj. Očekuje se smak sveta kada bude pomračenje sunca 6. jula 1999. Vreme će i dalje postojati ali neće postojati ljudi…“ Borislav Pekić

Roman 1999. je treći i poslednji deo Pekićeve poznate antropološke trilogije Besnilo — Atlantida — 1999. To je kentaurski hibrid zbirke pripovedaka i romana, u kome se kroz neizračunjivo vreme spajaju rađanje, lutanje i smrt jedne komete. Slutnja propasti civilizacije na pragu samouništenja njenim tragičnim junacima daje simboličke obrise poslednjih bića na opustošenoj planeti. Ova dramatična priča u različitim junacima prepoznaće istu sudbinu, i kroz pet priča i pet čovečanstava udaljenih milonima godina sjediniti ih u zajedničku kataklizmu. „Ako je i ne opažaju, niti njene antropološke posledice razumeju, ljudi je osećaju. Ako su pravi, naravno. Ako i oni nisu već androidi…“

Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.

Dvostruki dobitnik Ninove nagrade

Jednog majskog jutra 2020. godine bečka policija je zakucala na vrata stana mladog psihijatra Pavla Marića. Optužen za trovanje kolega u Centralnoj bolnici, Pavle će se naći u pravosudnom limbu. Posle sedamdeset dana koje provodi u istražnom zatvoru sudski proces se nastavlja dok se pred čitaocem odmotava klupko neslućenih manipulativnih niti koje su Pavla učinile nevinom žrtvom u rukama više sile.

Dragan Velikić maestralno slika portret evropskog ustrojstva, pravosudnog sistema u kojem postoje privilegije za jedne i slepe ulice za druge. Kako pojedinac može da se odbrani u takvim okolnostima, na koju meru je sveden ljudski život kada se neočekivan splet uticaja, moći i ćiftinstva udruže protiv njega — pitanja su filigranski utkana u nijansiran portret porodičnih odnosa koji se čita kao najuzbudljivija krimi priča.

„U Bečkom romanu Dragan Velikić kaže: 'To što smisao izmiče ne znači da ne postoji.' To je tačno. Izmakli smisao i dalje postoji, ali ga treba razotkriti. Pa i vratiti. Između redova, smisao ljudskih kretanja postaje vidljiv. A život nije istinski vidljiv bez književnosti. Međutim, potrebna je prava književnost. Bečki roman je upravo to. Pomoću ovog romana ljudske, neljudske, pa i pravničke igre postaju nešto što vidimo kao deo svog života.“
— Tibor Varadi

„Kao što Džozef Koten na početku hladnog rata na autentičnim lokacijama razorenog Beča u Trećem čoveku rešava misteriju nestanka Orsona Velsa, tako i glavni junaci Velikićevog romana sklapaju mozaik zavere koja je dovela do hapšenja njihovog sina, uglednog bečkog psihijatra. Zavere, koja otkriva duboko potisnute porodične tajne. Porodični košmar je 'poziv ocu da uđe u dušu rođenog sina' i s lica odbaci usiljeni osmeh čoveka s Balkana'.“
— Janko Baljak

Od autorke romana Moja ljubav Nikola Tesla.

Romansirana biografija Jelene Gatiluzio, supruge despota Stefana Lazarevića.

Nakon Angorske bitke 1402. godine Stefan Lazarević je u Konstantinopolju postao despot. Po dobijanju titule, otputovao je na Lezbos, gde se verio sa ćerkom gospodara ovog ostrva Jelenom Gatiluzio. Dalja sudbina ove dame plemenitog roda nije sasvim razjašnjena. Ovo je priča o njoj, slobodoumnoj, hrabroj ženi i prati je od sunčanog grčkog ostrva, preko Kruševca, te misterioznog Beograda, koji u to vreme postaje prestonica, pa sve do manastira Pavlovac i Manasija.

„Srbija se posle Kosovskog boja uzdigla zahvaljujući despotu Stefanu. On nije bio samo vešt i prosvećen vladar, izuzetan diplomata nego i veliki ratnik. Priča o Jeleni Gatiluzio, njegovoj supruzi, predstavlja izvanredno krstarenje kroz srpsku srednjovekovnu istoriju. Autorka nas pored dalekih predela vodi i u dubinu srca glavne junakinje, gde se prepliću različita osećanja kojima će se čitaoci rado prepustiti.“
— Slaviša Pavlović

„Volim kada pisac stavi ogledalo ispred sebe, dugo posmatra svoj odraz u njemu i kaže: 'Vreme heroja još nije prošlo.' Junaci Ane Atanasković ulaze u borbu bez razmišljanja o pobedi. Jelena Gatiluzio i despot Stefan Lazarević ne traže pomilovanje — ljubavi to ne treba.“
— Branislav Janković

„Pripovedajući o ljubavi i lepoti života Jelene Gatiluzio sa ostrva Lezbos, Ana Atanasković je odškrinula vrata izmaštane riznice. Zapis 'kad se gospodin despot ženjaše' podsticajni je element ovog romana da fikcijski, imaginativno i sugestivno oživi istorijsko, mitološko i mistično.“
— Nebojša Lapčević