Nemirni Grof

Da, grof ima svoje mane, ali imaš ih i ti. A ljubav je, između ostalog, prihvatanje tih mana. Kompromis nesavršenosti.

Sat vremena kasnije drvenu klupu iz sreskog dvorišta zamenio je udobnom sofom u senici iza kuće i svojoj porodici saopštavao novosti u koje ni sam još uvek nije mogao da poveruje

Kasno sinoć, dok se sa svojim zetom opijao u maloj bašti najposećenije kafane u varošici, prišao mu je jedan od bližih

Tog jutra tačno je znao šta je uzrok njegovog nemira

Da, grof ima svoje mane, ali imaš ih i ti. A ljubav je, između ostalog, prihvatanje tih mana. Kompromis nesavršenosti.

Vreme ukradeno od stvarnosti odvelo ju je tamo gde nema prezira, osude ili kajanja. Oslonila se na njegovo krupno, čvrsto telo i prepustila se njegovim savršeno čulnim usnama.

nju nije želeo da želi, a opet, želeo ju je kao što do sada nije želeo bilo šta u svom životu.

U prisustvu drugih, a posebno tog dana, bila je oličenje ljubaznosti prema njemu, kad god bi je dodirnuo, prihvatala je to i uzvraćala mu sa stidljivim osmehom, onako da izgledaju kao zaljubljen i srećan par, ali dođavola, u očima joj je svaki put jasno video prkos.

No, Arsenije to nije želeo da objašnjava načelniku kome su Italija ili bilo koja Evropska zemlja bili poznati samo kao geografske tačke na mapi i ništa više od toga. Zato se opredelio za kratak odgovor.

„Šta si se ukipio na tim vratima? Idi po kafu i ponesi rakiju iz mog ormara.“

„Koju ćete? Icu sa običnom ili onu ukrasnu, za posebne goste?“ Pitao je Pajo praveći se nevešt i tako uzvratio načelniku za drsko obraćanje.

„A šta ti misliš, kojom rakijom treba da poslužiš najuvaženijeg bankara u celom srezu, a i šire?“ Pitao je Miletić dok mu se neprijatno crvenilo širilo od vrata prema licu.

„Znači posebnu. Dobro. Nju bi’ i ja ponudio gos’n bankaru.“