Љубав у касаби је прича Иве Андрића објављена 1923. године. Радња се догађа у Вишеграду, а наратор у писмима описује трагичну љубав Леденика, шумарског инспектора родом из хрватске племићке породице и Рифке, локалне љепотице из јеврејске породице. У вишеградским приповеткама, једнако као и у есејима и причама о детињству у касаби, Андрић је у извесном смислу тематизовао сопствена животна искуства, уводећи их на једно шире уметничко поље. Све оно што су били његови интимни доживљаји одрастања, његова сећања на рано детињство, на крајолик и атмосферу вишеградске касабе, на поједине живописне личности које су утиснуле траг у повести града, на легенде и предања које је као дете занесено слушао, писац је преобликовао по мери уметничког текста, универзализујући причу о завичају.
