Zoran Penevski

Kada provodiš odmor na motociklu, način na koji posmatraš stvari potpuno se razlikuje od drugih. Kada si u automobilu, uvek si u nekoj kutiji i s obzirom na tu naviku, i ne primećuješ da je sve ono što vidiš kroz prozor kola samo nova TV slika. Ti si pasivni posmatrač i sve što promiče pored tebe nezanimljivo je i uokvireno.

Kad živite u senci ludila, pojava drugog uma koji misli i govori kao vaš jeste nešto vrlo blisko prosvetljenju.

Sva su rešenja jednostavna – kad do njih stignete. Ali jednostavna su samo onda kad ih već znate.

Entuzijazam je psihološki benzin koji pokreće sve ostalo.

„Gledanje njega iz daljine ne može biti lek, ali može palijativ i narkotikum.

– U svakom od nas postoji zrno dobrote, inače nas ne bi ni bilo.

Samoća stvara misli, samoća tvori osećanja, znala je to.

Postoje ljudi kojih se prisetite i kad ih prvi put ugledate.

Ispred sebe videla je najpre intriganta glupaka. Pokušala je da ga opiše. Najpre, iskustvo pokazuje da je odsustvo sposobnosti mišljenja u najtešnjoj vezi sa izvanrednom veštinom postizanja sopstvenih ciljeva na bilo koji način i po bilo koju cenu. Intrigant glupak će vam biti blizak, i najednom će vas samo okriviti da ste se o njemu loše izražavali, posetiće vaše prijatelje i svašta im napričati o vama u četiri oka, životinjski će se menjati od ljigavog crva do razjarenog tigra. On je imbecil koji glumi mislioca, čovek lišen duhovnih darova koji vas potkopava dok ne pokleknete, a zatim uzima kandžiju i njome vitla iznad glava potčinjenih.

„Iskreni ljudi su nesposobni za život. Pravo ime osobine iskrenosti jeste nedoraslost za shvatanje one osnovne istine da smo nemoćni da izađemo iz svoga ja, i da se svaki odnos između dva ljudska bića osniva na iluziji.“