Sara Paner

Taj kratki trenutak je mnogo pokazao: Vodlin je bila samouverena. I baš poput Ivi, nije mnogo marila za pravila.

to bilo vrlo popularno, vrlo en vogue

Londonsko spiritističko društvo

proučavao brojne tekstove o spiritizmu: o prirodi duša, načinima na koje duhovi komuniciraju sa živima, sredstvima koja tu komunikaciju olakšavaju.

Za razliku od predmeta Ivinog interesovanja.

Ivi je oduvek više volela ono što je po svojoj prirodi bilo neopipljivo: prikaze, predosećanja, snove.

„Fosforno ulje je luminozno – to jest svetli

Da su joj pre samo nekoliko meseci ponudili da otputuje u Pariz i prisustvuje spiritističkoj seansi, Lena bi po svoj prilici na to prasnula u smeh. A tek da uzima poduku iz spiritizma? Čisto gubljenje vremena, pored svih okamenotina što su čekale da ih sakupi pored Temze. Ali onda je došlo veče uoči Svih svetih – kada je Lena izgubila svoju voljenu mlađu sestru Ivi. Ivi je pronađena izbodena nasmrt u vrtu skromnog hotela Hikvej haus na Juston roudu, koji su držali njihovi roditelji. Bilo je očigledno da se branila: kosa joj je bila raščupana i posvuda je imala uboje i modrice. Njena velika kožna torba ležala je pored njenog tela, potpuno prazna.

U danima koji su usledili policija je Ivinoj smrti poklonila isto onoliko pažnje koliko je poklanjala ubistvu bilo koje pripadnice srednje klase – što će reći, gotovo nimalo. Prošla su tri meseca bez i jednog jedinog odgovora. Lena je bila očajna – i očaj je, sada je shvatala, nadjačao nevericu. Obožavala je Ivi, više nego ikoga i išta na ovom svetu. Magija, vradžbine, poltergajsti. Bila je spremna na sve samo da pronađe način da se ponovo poveže sa voljenom mlađom sestrom.

Uz to, premda još nije bila načisto što se tiče duhova, Lena je smatrala da su njeni dragoceni fosili možda dokaz da ostaci života mogu postojati i posle smrti. Ivi je prva iznela ovu ideju i Lena je sada, više no ikad, čeznula da se uveri u njenu istinitost.

Ivi je bila medijum početnik, nepokolebljivo uverena u postojanje duhova, i bivša učenica i poklonica Vodlin d’Aler. Ako je iko kadar da se probije kroz barijeru između života i smrti, to će biti ona. Lena je morala da komunicira s njom, da dozna istinu o onome što se dogodilo. Možda policiji nije bilo stalo do traženja pravde, ali Leni jeste. Stoga je rešila da skrajne svoje sumnje i postane makar dobar šegrt – ako već ne majstor – neobičnog umeća prizivanja duhova.

Bila je u toj meri opsednuta potrebom da razmrsi zločin počinjen nad njenom sestrom da nije bila u stanju ni da je ožali kako bog zapoveda. Lena nije htela da tuguje, ne još.

Aportacije su mali znameni koji se pojavljuju za vreme seanse. Ili na bilo kom mestu gde su možda prisutni duhovi. Novčići, morske školjke, cveće i tome slično.“

zato je drevni Metonski ciklus – enneadecaeteris – stvaran. Svakih devetnaest godina se data lunarna faza pojavljuje u isto vreme u godini. Ovaj fenomen uočio je 432. g. p. n. e. jedan grčki astronom. Međutim, dopustil