Dušan Kovačević

У суштини људског постојања, потребе да волимо, да се смејемо и плачемо, да се радујемо, да славимо некога, да живимо живот од данас до сутра, у суштини се није променило ништа битно.

Осећање пролазности даје вам за право да се насмејете и кад вам није до смеха.

Волео сам да се смејем и да плачем насмејан.