Kris Anderson

govoru koji je neko već čuo, on će neizostavno imati manje uticaja. Poslednje što želimo jeste da svako zvuči isto ili da bilo ko zvuči kao da je njegova priča lažna.

Zato ne treba da mislite o savetima u ovoj knjizi kao o pravilima koja propisuju jedan jedini način na koji treba govoriti. Umesto toga razmišljajte o njima kao o nečemu što vam nudi niz sredstava smišljenih da podstaknu

Dijalog Pinkera i Goldstinove pojedinačno možda ima najvažnije argumente nego bilo koji drugi TED govor, a ipak je 2015. godine imao manje od milion pregleda. Ali ne zato što korov raste brzo, nego zato što hrastovo drvo raste sporo. Svejedno, njegovo korenje je jako i prodire duboko i, kada poraste, može zauvek izmeniti pejzaž.

Mi ne tražimo bolna iskustva koja presecaju naš identitet, nego tražimo naš identitet na osnovu onoga što smo naučili kroz bolna iskustva. Ne možemo podneti besmisleno mučenje, ali možemo da izdržimo veliki bol ako verujemo da to ima svrhu. Opuštenost i lagodnost ostavljaju manji utisak na nas nego muka i nevolja. Možemo biti ono što jesmo i bez naših zadovoljstava, ali ne i bez nedaća koje pokreću našu potragu za smislom