bookmate game
sr

Peter Handke

  • Reginahar citeretfor 2 måneder siden
    Nikada se nisu razišli jer nikada nisu istinski ni bili zajedno.
  • nec🦪har citeretfor 18 dage siden
    „Žensko rumenilo“, čak i u radosti, jer se te radosti trebalo stideti; u tuzi ne bledite, nego pocrvenite i, umesto da vam grunu suze, obliva vas znoj.
  • nec🦪har citeretfor 18 dage siden
    Osećali ste se slobodni – ali to niste mogli da ispoljite.
  • nec🦪har citeretfor 18 dage siden
    U svojoj bespomoćnosti držala se uspravno, i postala je pritom viša od sebe same. Postala je povredljiva i prikrivala je to strašljivim, prenapregnutim dostojanstvom iz kojeg se pri najmanjoj uvredi odmah panično javljalo bespomoćno lice. Bilo je sasvim lako poniziti je.
  • nec🦪har citeretfor 18 dage siden
    Nije, dakle, postala ništa, a nije ni moglo od nje nešto više da postane – to joj nije trebalo čak ni predočavati. Već tada je govorila „u ono moje vreme“, mada joj je bilo jedva trideset godina. Do tog vremena nije ništa „prihvatala“, sada su životni uslovi postali tako bedni da se prvi put morala urazumiti. Postala je razborita mada ništa nije razumevala.
  • nec🦪har citeretfor 18 dage siden
    Postala je neutralno biće, otuđivala se u svakodnevnim tričarijama.
  • nec🦪har citeretfor 12 dage siden
    Reč „siromaštvo“ bila je lepa, na neki način plemenita reč. Iz nje su odmah izvirale predstave kao iz starih školskih knjiga: siromašan, ali čist. Čistunstvo je siromašne činilo sposobnim da žive u društvu. Socijalni napredak zasnivao se na vaspitanju o čistoći; ako su bednici postajali čisti, „siromaštvo“ je bivalo obeležje časti. Beda je tada, za one koje je pogodila, bila samo prljavština asocijalnih u nekoj drugoj zemlji.
  • Stefan Koncepthar citeretfor 3 måneder siden
    Retko bez želja i na neki način srećni, najčešće: bez želja i pomalo nesrećni.
  • Stefan Koncepthar citeretfor 3 måneder siden
    Ali nije li, ionako, svako izražavanje rečima, čak i onoga što se uistinu dogodilo, manje ili više fiktivno? Manje, ukoliko se zadovoljimo samo saopštavanjem; više, ukoliko pokušamo da se što preciznije izrazimo. I što više izmišljamo, to će pre, možda, priča postati i nekom drugom zanimljiva, jer mi pre možemo da se poistovetimo sa nečim što je uobličeno rečima nego sa prosto saopštenom činjenicom, zar ne? – Da li otuda potreba za poezijom? „Zadihanost na rečnoj obali“, tako se na jednom mestu izražava Tomas Bernhard.)
  • Mita96har citeretfor 2 måneder siden
    majke, klasno deprivilegovane, samohrane, preudavane,
fb2epub
Træk og slip dine filer (ikke mere end 5 ad gangen)